Кризу у ЕУ Прокопијевић илуструје податком да је од 1961. до 2015. БДП у ЕУ растао просечно 2,7 одсто годишње, док је стопа раста ЕУ од 2009. до 2015. била тек 0,9 процената. „Током неколико протеклих деценија, релативни удео ЕУ у производу, трговини и улагањима у свету, практично се преполовио“, рекао је Прокопијевић.
Економски стручњак Борис Беговић указао је да је кључни проблем ЕУ — снажно успоравање економског раста које је узроковано успоравањем продуктивности.
Са друге стране, економиста Бошко Мијатовић сматра да је за ЕУ највећи недостатак то што не постоји фискална унија, што прети да уруши и евро као валуту, дакле, монетарну унију.
Горан Николић, организатор скупа, у име Института за европске студије изложио је економске резултате ЕУ на почетку 2017. који по његовом мишљењу могу да буду охрабрујући, али уз опаску да су ти налази тек престигли предкризни ниво.
„На пример, БДП је тек за око четири процента већи него пре деценију“, указао је Николић.