Премијер Душко Марковић, председник Скупштине Иван Брајовић и председник владајуће Демократске партије социјалиста Мило Ђукановић су само нека од имена која се налазе на „црној листи“ Кремља којима је забрањен улазак у Русију, пише подгоричка „Побједа“.
Позивајући се на дипломатске изворе, тај подгорички дневник пише да су на истој листи и министри и посланици који су се залагали за прикључење Црне Горе НАТО-у.
Из Министарства спољних послова Црне Горе је најављено да ће бити послата замолница Министарству спољних послова Русије да им се достави списак непожељних особа како би се избегла ситуација која се десила посланику Миодрагу Вуковићу.
Међутим, према информацијама „Побједе“, Москва нема обавезу, а ни намеру да обелодани листу непожељних особа из Црне Горе.
Извор „Побједе“ близак руској дипломатији тврди да су на „црној листи“ сви чланови Владе, посланици, њих 46 који су гласали за Протокол о приступању НАТО, као и директори већих државних компанија…
„Списак садржи имена најмање 70 особа којег ће се Москва стриктно придржавати на аеродромским пасошким контролама. Чак су проверавани и посланици Демократског фронта на својим путовањима“, рекао је исти извор.
Дневни лист „Дан“ објавио је јуче да су на „црној листи“ и чланови Председништва ДПС-а, њих 14, што значи и премијер Душко Марковић, министар унутрашњих послова Мевлудин Нухоџић, потпредседник Владе Милутин Симовић.
Информација „Дана“ потврђена је и „Побједи“ из дипломатских извора.
Осим челника и бројних функционера ДПС-а, на „црној листи“ су и посланици Социјалдемократске партије предвођени Ранком Кривокапићем, без обзира на то што бојкотују Парламент, придружујући се тако и ставовима Демократског фронта којег подржава званична Москва.
Непожељни у Русији су, према сазнањима „Побједе“, и бројни директори великих компанија у Црној Гори за које се претпоставља да су блиски власти.
Из Москве није било званичних најава ко би се све могао наћи на „црној листи“, али је портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова саопштила да је забрана уласка црногорским држављанима „реципрочна мера“.
„Није тајна да се Црна Гора од самог почетка прикључила санкцијама ЕУ, укључујући и персоналне. Увек смо говорили да остављамо право да предузимамо реципрочне мере, како је то прихваћено у европској пракси“, навела је раније она.
Додала је да ће Црној Гори бити дато одговарајуће разјашњење.
Санкције Европске уније, које је подржала Црна Гора, уведене су 2014. године након руске агресије на Украјину и односе се на забрану путовања и замрзавања имовине 149 функционера Русије и Украјине са Крима.
Санкције су потом проширене неколико пута одлукама Европског савета.
