Роботизована летелица пројекта „Солар проуб плус“ требало би да буде лансирана у лето 2018. године, са задатком да прикупи податке о сунчевој корони, спољном делу сунчеве атмосфере.
Реч је о најудаљенијем делу сунчеве атмосфере, за коју човечанство ни данас не разуме како то да је она неколико хиљада пута врелија од површине Сунца, са температурама од 500.000 степени Целзијуса и више. Одговори на питања о корони су од непроцењиве вредности за објашњавање живота на Земљи, пошто је она важна за постојање „Сунчевог ветра“, непрекиднe струје наелектрисаних честица која би могла да утиче на живот на Земљи.
„У орбити Сунца, у једном тренутку, на удаљености од 5,9 милиона километара од површине, летелица ће се суочити са врућином и радијацијом без преседана у историји истраживања свемира. Летелица ће истражити спољну атмосферу Сунца и спровести важна посматрања да би одговорила на вишедеценијска питања о томе на који начин ова звезда функционише“, објавила је НАСА.
Прикупљени подаци ће повећати способност предвиђања великих свемирских временских догађаја, који утичу на живот на Земљи, као и на сателите и астронауте у свемиру.
Летелица „Солар пробле плус“ ће морати да издржи температуру од 1.400 степени Целзијуса, при зрачењу које је 520 пута веће од просечне осунчаности Земље, од чега би је требало да је заштити 11,5 центиметара дебео штит од угљичних композитних материјала. Летелица би требало да буде тешка 610 килограма, са унутрашњом апаратуром коју ће покретати снага од 343 вата. Летелица ће бити висока три и дугачка 2,3 метра.
Њен први најближи сусрет са Сунцем би требало да се догоди 19. децембра 2024. године. До тог тренутка чак седам пута ће пролетети толико близу Венере да ће сваки пут користи њено гравитационо поље као својеврсну „праћку“ која ће летелици повећати брзину.
Орбита летелице око Сунца биће изразито ексцентрична, чак 108 милиона километара у најдаљој тачки од звезде, односно мало иза Венерине орбите.
Према буџетским потраживањима из 2014. године, процењивало се да ће комплетан пројект, од градње, преко лансирања ракетом „Делта ИВ хеви“, до управљања коштати између 1,2 и 1,4 милијарди долара. Иако се то сматра скупим, треба знати да поједини шпијунски сателити у ниској Земљиној орбити досежу цену од једне милијарде долара.
Лансирање је планирано за 31. јул 2018. године.
О пројекту „Солар проуб плус“ биће више речи на посебном догађају, који ће у среду бити одржан на Универзитету у Чикагу.
Извор: Експрес
