Нови премијер Македоније Зоран Заев одабрао је свој кабинет и у њему и припаднике такозване Ослободилачке војске Косова (ОВК) и Ослободилачке народне армије (ОНА), која је познатија као македонска ОВК.
Треба ли подсећати да је Заев ту где јесте захваљујући далековидости премијера Албаније Едија Раме и „тиранској платформи“ коју су договориле албанске партије и њиме условиле подршку будућем премијеру Македоније.
Тако ће Хазбија Лици, бивши командант ОВК за подручје Тетова, у новој влади бити потпредседник за политички систем, а Садулах Дураку, који је био део командне структуре ОНА, задужен је за Министарство за заштиту животне средине.
На челу Собрања се већ налази некадашњи командант ОНА Таљат Џафери.
О влади у Приштини излишно је и говорити. На челу претходне био је садашњи председник самопроглашене Републике Косово Хашим Тачи, бивши командант и политички лидер терористичке организације ОВК.
Будућу ће након предстојећих ванредних парламентарних избора, по свим прогнозама, највероватније предводити Рамуш Харадинај, бивши вођа ОВК, који је од 2004. до 2005. већ био косовски премијер.
Какву поруку шаљу две владе на Балкану у којима седе припадници ОВК?
Македонски новинар Миленко Неделковски за Спутњик каже да се у свету све потпуно променило, од моралних норми до тога да међународна заједница практично више не постоји.
У таквој ситуацији све је могуће, укључујући и то да најгори терористи, они који су чинили најзверскија дела буду легитимна власт на Косову и Метохији и у Македонији, наводи Неделковски.
„Тако сада и имамо ситуацију да један од команданата ОВК, популарно назван Командант Вентили, јер је у време конфликта у Македонији 2001. године затворио вентиле на Липковском језеру и комплетно Куманово оставио два месеца без воде, сада буде министар за екологију. Каква пародија“, истиче македонски новинар.
Ту су, додаје Неделковски, и други команданти из ратног периода који су дошли са Косова и Метохије, односно из Бондстила, тумачи он.
„Они имају више од осам министарства, што само показује да су кључни део ове нове владе. Сви они су били да утврде ’тиранску платформу‘ у кабинету Едија Раме у Тирани који је држао тај састанак са картом ’Велике Албаније‘ на зиду, која иде скоро до Ниша, заузима велики део Македоније, Црне Горе и део Грчке који они зову Чемерија“, каже Неделковски.
На питање како се дошло до такве ситуације, он истиче да је то последица непостојања међународне заједнице. Постоји интересна група људи која делује мимо свих могућих закона и резолуција.
„Ако је неко погођен непоштовањем резолуције УН у вези са Косовом онда је то Србија, апсолутно се ништа не поштује. Ни та резолуција, ни Дејтонски споразум за БиХ, ни Охридски споразум за Македонију — ништа. Постоји Велики брат који то контролише и каже ко сме а ко не сме да води државу“, оценио је Неделковски.
И сада ће Македонија имати владу у којој су чланови ОВК, која је чинила најтеже злочине, па су политичким консензусом злочинци амнестирани, а на крају ће судски одговарати Македонци, обичан народ, који је 27. априла ушао у парламент да проба да заштити своју државу, свој језик, наслеђе, историју, закључује македонски новинар.
По мишљењу Милована Дрецуна, председника Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије, све ово указује да ће регион у наредном периоду бити дестабилизован.
„Ради се о очигледном јачању албанског национализма, чак, рекао бих, великоалбанског национализма, што се најбоље рефлектује преко политичких странака чији су лидери бивши припадници тих терористичких организација које су изазвале рат и на Космету и на југу централне Србије и у Македонији. Они су, истовремено и предводници организованих криминалних група, тако да видимо једну ужасавајућу спрегу организованог криминала, тероризма и политичких структура“, каже Дрецун.
На питање шта је омогућило такву ситуацију, он каже да је изузетно висок праг толеранције који је показао Запад према структурама терористичке ОВК и оних који су проистекле из те формације свакако имао за последицу да те странке ојачају.
„Непроцесирање тих политичких лидера, не само за ратне злочине већ и за организовани криминал, омогућило им је да буду слободни људи, да могу да се кандидују на изборима, да поседују много новца од тих криминалних активности, да имају могућност застрашивања, да имају контролу простора где живе Албанци. Онда је потпуно јасно због чега су они тако присутни у политичком животу“, каже Дрецун.
На све те процесе Србија, по његовом мишљењу, не може да утиче.
„Само може да утиче на то да Срби у парламенту у Приштини буду јединствени и да спречавају једностране потезе Албанаца који могу да доведу до дестабилизације и да предузима снажне дипломатске активности према земљама које имају пресудан утицај на Албанце“, указао је он.
Да ли се још ико сећа кратког времена нетрпељивости САД и ОВК? Било је то 1998. Године, када су САД ставиле ОВК на листу терористичких организација.
Годину дана касније, у пролеће 1999, америчка администрација са 25 милиона долара наоружала је и финансирала 10.000 припадника ОВК током осамнаест месеци. Испоставиће се да је на тај начин она постала једна од најуспешнијих терористичких организација јер је за само осамнаест месеци остварила своје тадашње циљеве.
А остварују се и данас, само другачије упаковани.
„Љубав“ између САД и ОВК учврстио је заједнички интерес, па се после 18 година може рећи да је ушла у зрелу фазу. На помолу је да изнедри две ОВК владе на Балкану.
