Реч је о делу ледене плоче Ларсен Ц која је таква громада леда да ће њено потпуно отапање бити довољно за подизање нивоа мора широм света за додатних 10 центиметара.
Пукотина која ће довести до одвајања ледене громаде дужине је око 200 километара. Научници су уочили да се последњих 16 километара пукотине расцепило невероватно брзо, између 25. и 31. маја.
Ако се зна да су пукотину у њеним зачецима уочили још 2004. године и да су научници који су истраживали Антарктик тада тој леденој плочи дали још једну деценију до потпуног колапса, јасно је да се ствар само убрзава и да је само питање дана када ће последњих 13 километара пући. А кад се то буде догодило, следи полагано одвајање, па све брже и брже, полагано отапање, па такође све брже и након довољног броја година ниво океана ће бити виши за одговарајући број центиметара у односу на данас.
Ствар је утолико гора што су се уз обале Антарктичког полуострва протеклих година већ одломиле и распале две битно мање ледене плоче: Ларсен А и Ларсен Б. А најлошија вест што се тог места тиче је да површина Ларсена Ц износи чак 50.000 километара квадратних (сада се одваја само један његовог део) и уколико се распадање те ледене плоче настави, а не постоји никакав разлог зашто би се зауставило кад су климатске промене све јаче, оно ће једног дана у потпуности нестати.
Заправо, то није и последња лоша вест. Ларсен Ц је само једна од десет великих ледених плоча на Антарктику, четврта по величини. Већина тих плоча такође се полако ломи, а ако се климатске промене наставе врло је могуће да ће се све плоче у будућности отопити.
Још једна лоша вест је да је у питању прича само о колапсу до јуче „вечног леда“ на Јужном полу, док је Северни пол у таквом катастрофалном стању да можда већ кроз неколико година он више неће бити под ледом, јер се у простору некадашњег „вечног леда“ повремено бележе температуре од чак 20 степени Целзијусових.
Трећа лоша вест је и то да су научници недавно приметили да се на Гренланду, услед убрзаног отапања леда, премештају толике масе које, разумно је претпоставити, могу да утичу чак и на стабилност Земљине коре.
