Стиче се утисак да сваки пут када се у Европи или Америци одржавају избори, Русија добија улогу лошег момка, пише дописник Би-Би-Сија Стив Розенберг. Москва се сумњичи за „мешање“ у демократски процес, хаковање рачунарских система и ширење дезинформација. И све то, наводно, са циљем да се помогне прокремљовским кандидатима.
Сличне оптужбе могле су се чути у САД и Француској. Штавише, новинар истиче да су америчке обавештајне агенције већ закључиле да је Русија покушала да „утиче“ на председничке изборе.
„А како стоје ствари са општим изборима у Великој Британији? Да ли је могуће да су британски избори на нишану Кремља? Да ли је могуће да су већ постали циљ руске спољнообавештајне службе?“, реторички пита Розенберг.
Прошлог месеца британски министар спољних послова Борис Џонсон претпоставио је да постоји „реална могућност“ да ће Русија покушати да се умеша. Али, заправо, Москву не брине много ко ће бити на челу нове Владе Велике Британије, сматра новинар.
Према његовим речима, уочи америчких и француских председничких избора, преференције Кремља биле су прилично очигледне. Руске телевизије „певале су хвалоспеве“ Доналду Трампу и Марин ле Пен, истовремено „кудећи“ Хилари Клинтон и Емануела Макрона. Међутим, то није било изненађење, јер на крају крајева, и Трамп и Ле Пенова су се заступали за приближавање Москви.
Било како било, Розенберг наглашава да уочи британских избора руски медији не изражавају подршку било којој страни. Штавише, они практично не покривају предизборну кампању у Великој Британији. Али зашто?
„Ми у Русији не сматрамо да је Велика Британија потпуно независна држава“, рекао је у интервјуу за Би-Би-Си политички аналитичар Сергеј Марков. „Ми је сматрамо делом Америке. Врло, врло млађим партнером Вашингтона.“
„Другим речима, у очима Кремља Британија је безначајна“, долази до закључка Розенберг. „Ох, каква срамота!“
Али то је само део приче. Главна ствар је да су прошле године британски избори већ донели Русији „жељени резултат“ када је земља гласала за излазак из ЕУ. Пре референдума Кремљ је званично био неутралан, али су државни медији јасно подржавали „брегзит“.
„Излазак Велике Британије посматран је као тежак ударац за ЕУ. А то је представљано као добар посао за Русију која се налази под европским санкцијама“, објашњава аутор.
Розенберг је одлучио да сазна да ли обичне Русе интересују избори у Великој Британији. Због тога је отишао у град Реутов, који се налази на периферији Москве, где је разговарао са његовим житељима — наставником балета, радником, младим мајкама, које су гурале колица поред споменика Лењину, и пензионерима, који су седели на клупама.
Сви са којима је разговарао новинар знали су веома много о традицијама и симболима Велике Британије. Али нико није ни сумњао да ће у земљи ускоро бити одржани избори. Штавише, ниједан од Розенбергових саговорника није могао да се сети имена актуелне премијерке Велике Британије.
„Можда ово и не изненађује, с обзиром да су се од почетка новог миленијума у Великој Британији променила четири премијера. У Русији је далеко лакше да се запамти ко води земљу. Јер је као председник и премијер Владимир Путин на власти више од 17 година“, закључује Стив Розенберг.
