Предлог лидерке Националног фронта Марин ле Пен, да француски председник Емануел Макрон иницира одржавање конференције на Јалти, чија би тема била питање борбе против тероризма, уз учешће Русије, САД, Немачке и Велике Британије, према мишљењу стручњака за тероризам Џевада Галијашевића, апострофира оно што је тренутку требало бити најједноставнији посао, а то је да западне земље и Русија буду заједно у антитерористичком фронту.
Предлог у коме Ле Пенова пита — кад ћемо почети да дејствујемо, Галијашевић види као вишезначајан.
„Јалта је ипак и Крим. Она подразумева да би одржавање конференције на Криму значило и поправљање односа са Русијом и коначну потврду коју Запад мора дати, да је Крим у ствари Русија“, јасан је Галијашевић.
Питање прекрајања интересних зона и цртања граница, додаје Галијашевић, више се отвара на Западу, у САД и Британији, него што се отвара у самој Русији, која није показивала амбиције да мења границе на Балкану нити да учествује у променама граница у Европи, него је углавном подржавала концепт неповредивости граница и суверенитет и интегритет постојећих држава.
Да су на време послушали Медведева
Треба подсетити да је руски премијер Дмитриј Медведев у име Русије предложио Европи систем безбедности за цео свет, али су га сви одбили.
Дипломата Владислав Јовановић каже да је тај предлог Медведева био много природнији јер он полази од тога да сви који се осећају погођени размахивањем међународног тероризма, треба да се сагласе да је безбедност непосредно угрожена, да она мора бити једнака за све и да то једино може бити пут за успешну борбу против тероризма.
„Иначе, та једнака безбедност за све била је нарочито промовисана у Европи, али се врло брзо претворила у покушај доминације једног дела над другим и сад у суштини немамо ту стварну безбедност ни у Европи, јер је жеља за проширивањем свог утицаја и на друге делове Европе створила ситуацију у којој је све могуће, па и најгоре опције такмичења и сукобљавања“, каже Јовановић.
Враћање на идеју господина Медведева, истиче Јовановић, колико год она била рудиментална и недовољно развијена у детаљима, било би најбоље, под условом да се сви сложе о основном и да ту идеју сви заједно развију до размера које су неопходне за заједничку акцију и победу над тероризмом.
Присећајући се овог предлога Русије, Џевад Галијашевић каже да је изјава председника Владимира Путина да НАТО не жели партнере, да НАТО не жели пријатеље у заједничким безбедносним стратегијама и политикама, већ да жели вазале, апсолутно тачна.
„НАТО је системски постављен као организација која само подржава вазални однос својих чланова. У таквој организацији врло је тешко водити било какве разговоре са члановима те организације на плану уређивања безбедности, а генерално се не може водити јер САД у ствари не желе да одустану од хегемоније, без обзира о којој влади да је реч и без обзира што њихов актуелни председник у ствари још увек није преузео власт“, категоричан је Галијашевић.
Нажалост, нереално је очекивати, констатује Галијашевић, оно што је амерички председник изложио као свој програм и са њим победио, јер смо сведоци да он ту политику не може имплементирати зато што му то не дозвољавају кругови такозване дубоке државе, који запетљавају Америку.
Како онда, пита Галијашевић, да направите јединствен фронт у борби против тероризма са овако организованим државама које заправо више нису пример демократије.
Оно што је посебно битно и што очито Ле Пенову гони на овакав предлог, наглашава Галијашевић, јесте чињеница да све више грађана Француске, Енглеске, Немачке, Белгије итд. гине од терориста.
За све су криве владе држава на Западу
„То је, у ствари, последица владиних политика. ИСИЛ, Ал Каида и друге терористичке организације, па и Нусра фронт, отворили су линије фронта у западним метрополома зато што западне владе не желе у рату против тероризма да учествују. Запад чак оне који су носиоци тог рата, пре свега председника Путина и Русију и Башара ел Асада и сиријско-арапску армију, не само да дисквалификују, него на одређен начин стално затежу односе са њима“, истиче овај стручњак за тероризам.
Није могуће, тврди Галијашевић, да терористичке групе буду поражене на улицама Лондона а да претходно нису поражене у њима најбитнијем рату, у Сирији. Управо зато, додаје он, чини се да је питање односа према борби против тероризма заправо најбитније питање.
„Запад жели и даље да своја најважнија геополитичка питања и интересе решава са терористичким групама. Жели да руши цену нафте преко украдене нафте коју им продаје ДАЕШ, Ал Каида, Нусра фронт. А истовремено, нуди својим грађанима привидну безбедност. Нема безбедности грађана на улицама Лондона, Париза и никад их неће бити уз овакву политику“, поручује Галијашевић.
Интенција госпође Ле Пен је исправна, и према мишљењу Владислава Јовановића, јер највеће силе које су најодговорније за одржавање мира и безбедности у свету најзад треба да се састану и сагласе о заједничким напорима у борби против међународног тероризма.
„Проблем је у томе што је ’Јалта‘ симбол поделе интересних сфера, што би подразумевало да се те велике силе претходно сложе о подели утицајних сфера, па онда да, задовољене таквим исходом, крену заједнички у поход против међународног тероризма“, сматра Јовановић.
Овај несклад, предвиђа Јовановић, може да збуни, а може и да отежа ту заједничку акцију јер је проблем међународног тероризма управо у томе што је он производ неправедности и охолости новог светског поретка створеног после завршетка Хладног рата.
Терористи као оруђе
„Тај поредак није заснован на повељи УН него на свемоћи једине преостале суперсиле, која је делила правду онако како је нашла за сходно, према својим интересима. Нарочито се оглушавала о права муслиманских земаља, поготову на Блиском истоку, које је учила памети дугачким штапом и која је својим интервенцијама уништила њихове структуре и сад је то плодно тле за рађање и размахивање тог екстремног исламског тероризма“, прецизира Јовановић.
Проблем борбе против тероризма, сугерише он, мора бити решаван мултидисциплинарним средствима — политичким, економским, социолошким, идеолошким, а не само употребом силе која је неопходна у тренутку кад се тај тероризам најдиректније испољава, док за дугорочно решавање морају бити исправљене неправде, које је садашњи нови светски поредак нанео низу исламских земаља, и морају се вратити изворни принципи УН.
Најзад, Галијашевић није превише оптимистичан јер Запад према његовом мишљењу жели да терористичке организације усмери прво против Асада и руске војске у Сирији, али и да их у дугорочним плановима и перспективи усмери против Ирана.
„Нажалост, то ову ситуацију чини немогућом и зато и мислим да је управо ’Јалта‘ симбол решавања тих немогућих питања, тешких питања између великих сила. А која ће пре или касније морати да дођу“, закључује Галијашевић.
