Наиме, самоубилачке операције дубоко су утиснуте у свест Арапа, након што су 1983. године шиитски герилци из Либана у камиказе нападу убили 241 америчког војника и 58 француских падобранаца у синхронизованој операцији у Бејруту. Таква тактика и култ мучеништва, који је карактеристичан за шиитски огранак ислама, данас су разрађени у више верзија, иако ислам забрањује самоубиство, јер оно води у пакао и у проклетство. Истина, исламски теоретичари и данас воде дебату да ли намерна погибија у акцији представља самоубиство, или мучеништво. Екстремисти сматрају да је то легитимно средство џихада, или света борба.
Пракса ангажовања исламских фанатика-камиказа постала је толико присутна да су неки имами били принуђени да разраде „Упуство за шехиде“ у два тома, на око 2.000 страница, у којем прецизно и до детаља бираним речима прописују начин извођења самоубилачких акција на невернике. Посебну пажњу поклонили су објашњењу да је у случају напада на невернике исламистима дозвољено да себе дигну у ваздух, али да им је забрањено да изврше самоубиство да би на тај начин избегли да падну у руке непријатељу.
Данас смо сведоци диверсификације метода и техника терористичких операција. Од групе која је отела путничке авионе до појединаца са руксаком и бомбом у њему, од праве синхронизоване терористичке акције, истовремених удара на више локација, до смртоносних упадања камиона у густу масу људи, од употребе пластичних експлозива и пешадијског аутоматског оружја, до мачета и ножева.
Борити се данас против модерног тероризма не значи користити само све могуће системе електронског прислушкивања, праћења и осматрања. То није довољно, јер и терористи знају да су под паском. Друштвене мреже јесу нови облик комуникације које терористи добро користе, али да би се њихове акције спречиле потребни су агенти у терористичким редовима који би на време сигнализирали шта се спрема. Нити једна електроника не може да замени агента на терену. То Запад још није успео да оствари, барем не у мери да се терористички удари потпуно зауставе, иако су неке акције терориста спречене на време.
Но, да би се тероризам елиминисао као феномен 20. и 21. века потребно је позабавити се коренима тероризма. Шта га продукује, каква га то светска политика регенерише? А тиме се још нико није озбиљније позабавио.
О свему томе се разговара у емисији „На нишану Мирослава Лазанског“, у понедељак од 17 сати на Радио Спутњику и Радио Новостима, на фреквенцији 104,7 мегахерца.
Гости у студију су др Емил Влајки, бивши потпредседник Републике Српске, професор на Независном универзитету политичких и друштвених наука у Бањалуци, и књижевник, геополитичар Миломир Степић.
Емисију можете пратити уживо на нашој фејсбук страници.
Радио Спутњик — радио који се гледа!
