Трговање нафтом марке „бренд“ прешло је цифру од 50 долара за барел, док је трговање са WTI у Њујорку повећано за 1,28 одсто — до 48,27 долара за барел.
Геополитичка напетост на Блиском истоку ударила је на берзу Катара. Индекси катарске берзе пали су за осам одсто — пале су акције 13 кључних катарских компанија. Хартије од вредности катарске Националне банке изгубиле су 9,7 одсто, акција „Водафон Катар” пале су за десет одсто, велики ризици су и за главног авио-превозника — „Катар ервејз“.
Блискоисточни бојкот
Дипломатски скандал избио је у арапском свету када су Бахреин, Саудијска Арабија, Египат и Уједињени Арапски Емирати јутрос објавили саопштења прекид дипломатских односа са Катаром, протеривање катарских дипломата и грађана и суспендовање морског и авионског саобраћаја са том земљом. Њих су следиле и друге државе — Либија, Јемен и Малдиви. Као разлози за ту одлуку наведени су дестабилизовање безбедности и стабилности и акције усмерене на подршку тероризму, укључујући и терористичке групе у Јемену, као што су Ал Каида и ДАЕШ.
Нова питања
Како је навео у разговору за РТ начелник аналитичког одељења ИК „Велес капитал“ Иван Манајенко, због актуелне ситуације постављају се додатна питања и недоумице о споразуму ОПЕК-а за смањење производње нафте и стварања нестабилности на тржишту нафте.
„Тржиште реагује на свако заоштравање односа на Блиском истоку као претња стабилности за нафтне фјучерсе и одмах реагује на повећање цена. У дугорочној перспективи није сасвим јасно како ће се развијати ситуација и постављају се нова питања, нпр. чланства Катара у ОПЕК-у. Ако се претпостави да би у будућности ситуација могла натерати Катар да изађе из ОПЕК-а или наруши актуелне договоре, то ће створити додатну напетост на тржишту“, објаснио је Манајенко.
По мишљењу аналитичара, сваки негативни развој ситуације подстицаће нафтне квоте на раст.
„Узимајући у обзир чињеницу да, док је баланс потражње и понуде нафте танак, у краткорочној перспективи то ће дестабилизовати тржиште“, сматра експерт.
Продужење споразума ОПЕК-а о замрзавању производње нафте на нивоу од 1,2 милиона барела дневно унутар држава-извозника (и низа држава које не улазе у картел) до 1. априла 2018. године био је један од очекиваних догађаја за учеснике тржишта.
Геополитички конфликт неће изазвати критичан утицај на нафтно тржиште, али могући су ризици прекида извоза нафте из Катара, прогнозира у разговору са РТ аналитичар за нафту и гас Артјом Кончин.
„Ефекат који даје вест о раскиду дипломатских односа са Катаром није толико велики да кардинално промени ситуацију на нафтном тржишту, штавише — он има веома ограничен карактер. На баланс залиха и предлога нафтних квота то се такође неће одразити. У геополитичком плану то, несумњиво, није једнодневна историја, и могући су ризици прекида испорука нафте из Катара. Међутим, у целини та држава мало утиче на физичко нафтно тржиште“, нагласио је експерт.
