Према том листу, овај предлог Берлина ускоро ће се наћи на столу Европског савета у Бриселу, који би требало да га одобри и одреди посебан фонд за балканске државе.
Поменути план назван је „Берлин плус“, а новац за његову реализацију требало би да, између осталих, обезбеде Европска економска зона (ЕЕА) коју чине све земље-чланице ЕУ, Исланд, Лихтенштајн и Норвешка, као и Европска асоцијација за слободну трговину (ЕФТА), којој уз наведене државе припада и Швајцарска.
Суме још нису познате, јер би тек требало да се организују донаторске акције, али би, због обима пројеката, свакако требало да буду значајне.
Идеја је да се од нашег региона у кратком року од неколико година створи атрактиван економски простор.
Фондови би, између осталог, могли да се користе и за оснивање нових фирми.
Jедан од циљева је и да се Западни Балкан премрежи инфраструктурним везама као што су ауто-путеви који би спојили Србију са Босном и Херцеговином или Београд с Тираном, преко Приштине.
Европска унија би на овај начин добила обучене раднике и технолошки припремљен регион, а циљ је и да се повећањем стандарда Западни Балкан више приближи европским партнерима.
Намера је да се тако „прескочи“ неизвестан период од следећих неколико година у коме ЕУ, притиснута многобројним кризама, не намерава да се даље шири.
Јак разлог за активирање „Берлина плус“ је и смањење тензија у региону.
За Немачку Западни Балкан има велики безбедносни значај, наводи се у тексту.
Прилика да се нешто конкретније уради у контексту „Берлина плус“ отвориће се већ средином следећег месеца, када се у Трсту одржава редовни годишњи самит о Западном Балкану, пишу „Новости“.
