Мање од недељу дана после терористичког напада у Лондону, Британци данас на 50 хиљада бирачких места излазе на парламентарне изборе, чије је резултате, према мишљењу историчара Слободана Марковића, немогуће предвидети јер су два пута узастопно истраживачке агенције направиле грешку.
Хоће ли Тереза имати већину
Не бисмо могли да се поуздамо у истраживања јавног мњења, додаје Марковић, јер изгледа да један мали део британског јавног мњења намерно даје погрешне податке одговарајући на питања за кога ће гласати.
„Али да кажемо да конзевативци воде и сад је питање хоће ли сами моћи да формирају владу. У Британији је проблем што да бисте израчунали шта ће се догодити, морате заправо да радите предвиђање за свако изборно место“, напомиње Марковић.
С друге стране, Милан Игрутиновић са Института за европске студије, каже да кад је премијерка Тереза Меј расписивала изборе направила калкулацију која се није исплатила јер није очекивала да ће Лабуристичка партија успети да смањи разлику у односу на торијевце, већ да ће повећати разлику у односу на њих, али и број места у парламенту.
Торијевци ће ипак, прогнозира Игрутиновић за Спутњик, успети да остваре извесну победу, од макар неколико процената разлике у гласовима.
„Тереза Меј је вероватно погрешила што је одбила да учествује у дебатама са другим шефовима странака и сад је вероватно јавност кажњава. С друге стране, штури и помало испразни одговори које су торијевци давали о ’брегзиту‘, социјалној сфери, такозваном порезу на деменцију, такође су условили да се торијевска се већина — која се чинила сигурном пре месец дана кад је кампања била на почетку — полако топи“, презицира Игрутиновић.
Тероризам не погодује десници
Резултат, иако није изгледно, може бити и изненађење, да лабуристи узму већину. Такође, према Игрутиновићевом мишљењу, чини се да се стара теза да терористички напади погодују десници неће показати као тачна.
„Лабуристима више одговара то што се десило јер је мало фокус пажње померен на питање буџетске консолидације на штету полиције и безбедносних служби, где се показује да су терористи који су извели нападе већ били негде снимљени од стране безбедносних служби, били на листама за проверу и опет су успели да се некако провуку и да учине то што су учинили“, истиче Игрутиновић.
Што се тиче ефеката британских избора на Европу и Балкан, Игрутиновић каже да је најгоре што Брисел очекује да Тереза Меј остане са слабом већином, а да би можда били чак срећнији кад би Џереми Корбин победио.
Наиме, појашњава Игрутиновић, Корбин би вероватно преферирао неку врсту мекшег ’брегзита‘, са мање последица и вероватно неку врсту уговора о спољној трговини, који би био потписан релативно брзо након изласка из ЕУ, а који би гарантовао преживљавање разних веза које постоје између Британије и ЕУ данас и које би могле остати и након изласка.
Бриселу ближи лабуристи
С друге стране, резонује Игрутиновић, ако би Тереза Меј имала велику већину у парламенту, очекивање Брисела је да би због те довољне већине она могла да блокира нападе крајње деснице из конзервативне партије која би захтевала малтене прекидање свих веза ако Британија не добије некакав уговор, односно некакво стање односа које је задовољавајуће за ту десничарску групацију.
„За нас на Балкану утицаји су посредни. Можда је за нас боље оно што је боље и за ЕУ, то јест можда би победа Корбина нама више значила, да се не креира посебна тензија између ЕУ и Британије, која би се у некој игри случаја можда могла рефлектовати даље на Балкан, где би Британија као казну ЕУ у њиховом надметању, ако до тога уопште дође, могла да на неки начин пенализује земље на Балкану, тако што ће блокирати преговоре, фондове или шта већ“, сугерише Милан Игрутиновић.
Што се тиче политике Британије према Балкану, према мишљењу Слободана Марковића, потпуно је свеједно ко ће да победи јер неће бити никакве разлике.
„Разлике ће бити у унутрашњој политици пре свега, у односу на порески систем, али што се тиче спољне политике не верујем да би дошло до промене, осим можда на неком декларативном нивоу. Међутим, на крају крајева, кад то уђе у своје токове, мислим да не би дошло ни до какве промене“, закључује Марковић.
