Победник ванредних парламентарних изборa на Косову и Метохији неће бити онај који буде добио највише гласова, већ онај око кога се Брисел и Вашингтон буду сагласили. Главна борба за премијерску фотељу води се између такозване „оружане коалиције“, коју предводи Рамуш Харадинај, лидер Алијансе за будућност Косова (ААК) уз Кадрија Весељија (близак ЦИА, бивши шеф обавештајне службе ОВК), првог човека странке Хашима Тачија Демократске партије Косова (ДПК), и покрета „Нисма“ уз још двадесетак минорних странка, и „коалиције ружа“ на челу са Демократским савезом Косова (ДСК) Исе Мустафе, и партијом Беџета Пацолија Алијанса за будућност Косова (АБК) и странком Иљира Деде „Алтернатива“.
Трећи, озбиљан играч, покрет „Самоопредељење“ Аљбина Куртија, наступио је самостално. Уједно, обе коалиције већ у изборној кампањи озбиљно су се бориле не само међусобно, већ и за наклоност Куртија. Разлог је прост — „Самоопредељење“ лако може да буде онај језичак на ваги који ће да превагне за победу једног или другог.
Ови избори нису само чудни због кратке изборне кампање и необичне коалиције Тачи—Харадинај, већ и због чињенице да предизборни споразуми не мораjу да буду нужно и постизборни. Управо због те чињенице могуће су различите постизборне комбинаторике. Спекулације о томе почеле су још у изборној кампањи, а прве назнаке да је овако нешто могуће показале су се на примеру коалиције Тачи—Харадинај, у којој су странке водиле засебне кампање, а само су у петак, дан пред изборну тишину, одржале заједнички завршни скуп.
Не треба сметнути с ума да је Весељи (ДПК) првобитно требало да буде кандидат за премијера Косова, али је у последњем тренутку Тачи одлучио да се направи коалиција са Харaдинајем, јер је проценио да може више да им користи ако је са њим због његовог статуса „националног хероја“ после хапшења по српској потерници у Француској. С друге стране, „Самоопредељење“ је такође у минут до дванаест, иако су преговарали са Пацолијем, одлучило да иде само, што су неки медији окарактерисали као договор да је боље да се иде са „два фронта“.
У сваком случају, доминантне су две коалиције, па изборе на Косову многи сада називају „Ганс ен роузис“ (eнг. Guns N Roses — пиштољи и руже).
Петар Искендеров, научни сарадник Института за славистику Руске академије наука,каже да су анкете показале веома различите податке. Да су избори, на пример, одржани крајем маја, коалиција на челу са Тачијевом странком освојила би чак до 46 одсто гласова.
„Међутим, последња истраживања јавног мњења, говоре да сада води коалиција са Мустафом на челу, а истовремено расте рејтинг „Самоопредељења“, које би, теоријски, могло да добије до 30 одсто гласова. Дакле, сада је немогуће дефинитивно рећи ко ће победити на изборима. Осим тога, велики део становника Косова je потпуно индиферентан према изборима, зато што не види разлику између, рецимо, Тачијевог и Мустафиног програма. Не искључујем да ће ови „политички апстиненти“ одлучити да гласају за Куртијеву партију.
„Истовремено, постоји могућност да ће Тачијева и Мустафина коалиција добити отприлике исти број гласова и неће моћи да се договоре око кандидатуре премијера. У овом случају премијерска функција за Куртија би била компромисно решење, а заузврат би ДПК, АБК, ДСК и Алијанса за ново Косово добиле значајне функције у будућој влади. Дакле, не бих рекао да ће Харадинај сигурно сести у премијерску фотељу“, мишљења је наш саговорник.
Ово би лако могло да се деси, посебно јер међународна заједница није благонаклона према изјавама које је у изборној кампањи „шаком и капом“ сипао Харадинај, не штедећи, не само Београд већ ни званични Брисел. За разлику од Харадинаја, који је целу кампању засновао на „истребљењу и покоравању Срба“, Аљбин Курти своју кампању базирао је на националној реторици која се тиче економског просперитета Косова, али и наговештају да би Косово требало да се осамостали и полако почне да одлучује без превеликог уплитања са стране.
Сличан програм изнела је и коалиција око Исе Мустафе. У исто време, странка Хашима Тачија, барем према анализама из Приштине, неће бити спремна да оде у опозицију ако Харадинај не буде био пожељан за премијерско место. Разлог је прост — ако је Тачијева странка у опозицији, он лако може да буде смењен са места председника тзв. државе Косово јер председника бира и смењује парламент.
Дакле, осим Куртија и Харадинаја, и даље је незванично у игри за премијера Косова и Весељи, али се све чешће помиње и Пацоли, без обзира што је званични кандидат из ове коалиције за премијера, Авдулах Хоти, из Мустафине странке.
По приштинским медијима навелико се спекулише да Пацоли, Курти и Тачи имају усмени договор да сразмерно освојеним гласовима заједно одлуче о кандидату за будућег премијера Косова, иза леђа Харадинају, с обзиром да Харадинај није побрао симпатије Запада јер је превише острашћен. Има и оних који су уверени да ће Тачи одржати реч и Харадинају дати место премијера, јер има сигнала да Специјални суд за злочине ОВК намерава веома брзо да се позабави Рамушем, што значи да његова премијерска каријера не би трајала дуго. Ако се ово испостави као тачно, Тачи је онда ову изборну утакмицу одиграо одлично јер би то значило да је искористио Харадинајеву популарност узимајући га пре свега у коалицију, чиме је себи са пута склонио највећу изборну препреку. А друго, нема већег доказа да си „правна“ држава него кад свог актуелног премијера испоручиш суду. Уколико би се ово десило, то би био трећи пут да Тачи „превесла“ свог најљућег ривала још из доба ОВК.
