Наш саговорник, италијански публициста, подсећа да се Сорош бавио спекулативним пословима фокусирајући се на националне валуте. Године 1992. успео је да принуди Италију да изађе из Европског монетарног система. Потом је Италија тајно Сорошу продала огромну количину лира, а ова финансијска операција је на крају Рим коштала чак 48 милијарди долара.
„Хуманиста“ мађарског порекла се и даље бави оваквим финансијским спекулацијама и тиме стиче огромно богатство. Многе државе су га до сада већ оптужиле за много шта, посебно за те спекулације које се увек налазе на самој граници онога што локално законодавство прописује као легално. Сомоса додаје да је чак Сорошева фондација један од јавних заговорника слободне продаје наркотика у глобалним размерама:
„Како би ’улепшао‘ свој имиџ, Сорош је почео да се бави финансирањем различитих владиних организација попут Амнести интернешенела, Хјуман рајтс воча и бројних других сличног формата. Осим тога, он је и сам отворио невладине организације које се баве проблемима миграната и људским правима. Осим тога, добро је познато и да је једна од сфера његове делатности политика и Сорош не жали да потроши милионе долара током изборних кампања америчких демократа“, закључује италијански публициста.
Након једног хакерског напада, јавност је сазнала да је ланац његових организација „Опен сосајетиз“ финансирао организације које се баве заштитом људских права у различитим државама.
„Али проблем је то је циљ рада ових организација заправо била политичка дестабилизација. У неким државама је пак циљ било стварање повољне финансијске и економске ситуације за Сороша, али не и за становнике тих земаља“, резигнирано подвлачи Самоса.
