За акције против обалских циљева носач, авиона мора прилично да смањи дистанцу — радијус акција палубних авиона Ф-35С без примања горива у ваздуху износи око 1.100 километара. Приближавање обалама противника на такво растојање може да представља претњу за брод, наводи се у чланку.
На пример, кинеска противбродска балистичка ракета ДФ-21Д има домет око 1.450 километара и може да маневрише у лету, што осигурава прецизност. Према неким проценама, само једним ударом ова ракета може да уништи носач авиона, нагласио је аутор.
Огромна опасност за носач авиона остају и подморнице — још од времена Другог светског рата оне су потопиле неколико бродова ове класе. Претњу не представљају само нуклеарне подморнице, које могу да остану под водом месецима, већ и мале дизел подморнице. Између осталог, шведска подморница типа „Готланд“, без обзира на малу брзину, на војним вежбама НАТО-а показала је да може неприметно да се приближи носачу авиона и условно га „потопи“, подсећа Роблин.
Друге подморнице, као што су руски Пројекат 949, немају потребе да ризикују и приближавају се носачу авиона и његовој пратњи. Оне могу да нападају циљ крстарећим ракетама П-700 „гранит“ испод воде са дистанце од 600 километара. Притом, развијање наоружања се наставља, па ће оружје попут руске хиперзвучне ракете „циркон“ за носаче авиона бити још опасније, наводи аутор.
Наравно, пошто не постоји реално искуство употребе овог оружја, не може се тачно тврдити колико ће оно бити ефикасно у борби. Ипак, модернизација ракетног оружја и подморница ставиће знак питања на безбедност носача авиона у борбама са противницима који поседује подједнаке техничке могућности, закључује „Нешенел интерест“.
