Димитров је рекао да је још прерано да се говори о специфичним предлозима, али да ће се са грчким министрима састати у среду ради обнављања поверења између две суседне земље, након што је Атина блокирала молбу Македоније за чланство у НАТО 2008. године.
„Питаћу Грчку да размисли каквог суседа жели — да ли желе стабилну, пријатељску земљу која нуди наду за демократију и правду?“ рекао је Димитров у интервјуу за „Фајненшел тајмс“.
„Ако смо добар сусед, онда ће, надам се, политичке снаге у Грчкој схватити да је ово историјска шанса“, рекао је македонски шеф дипломатије.
Македонија, која себе назива Република Македонија, револтира Грчку, која верује да тај назив македонске државе имплицира територијалне претензије према северној грчкој области која се такође зове Македонија, пише лист.
„Фајненшел тајмс“ наводи да је бивши македонски премијер Никола Груевски додатно разбеснео Атину преименовањем аеродрома и ауто-пута назвавши их по Александру Великом, кога Македонци славе као националног хероја.
Влада Грчке, коју предводи левичарска Сириза, сматра нову Владу Македоније кооперативнијом од претходне, наводи лист.
„Сада постоји основ за већи оптимизам и надамо се напретку током сусрета министара иностраних послова у Атини наредне недеље“, изјавио је неименовани грчки званичник за „Фајненшел тајмс“.
Он је, међутим, одбацио могућност утврђивања временског рока за постизање компромиса, с обзиром на то да је то питање на столу више од 20 година.
Димитров је истакао да ће грађани Македоније о новом називу државе одлучивати на референдуму и да ће Влада тражити консензус од свих партија пре него што предлог стави на изјашњавање.
Он је додао да би споразум, за који верује да би могао да буде постигнут у року од годину дана, могао да помогне и у превазилажењу позива на прекрајање политичке мапе региона и ризика од поновног отварања експлозивних политичких и етничких несугласица.
