Рамуш Харадинај ће морати да прогута све тешке речи које је изговорио против Срба и Србије уколико буде желео премијерско место. Ово је, у неку руку, епилог ванредних парламентарних избора на Косову, јер сви путеви и сви могући сценарији албанских калкулација до премијерске фотеље воде преко Срба, а то значи и преко Београда. Победа Српске листе доказала је не само да је Србија и те како присутна на Космету, него и да су Срби незаобилазан фактор у формирању било које владе на Косову.
Иако још нису стигли коначни резултати избора, чињеница је да је највише гласова добила коалиција окупљена око Рамуша Харадинаја. Исто тако, са 36 одсто, колико тренутно његова коалиција има, Харадинај нема 51 посланика, а толико му је потребно да би постао премијер. Харадинај може вероватно да рачуна на подршку Турака и Бошњака као мањинских група, али кад би се и то десило, био би „испод црте“. И да га подрже посланици „Самоопредељења”, не би дошао до фамозне бројке 51, без десет српских посланика.
Дакле, ако Харадинај буде хтео премијерску позицију, мораће да се одрекне свега што је изрекао у кампањи: да нема ЗСО, преговора са Београдом, да ће Албанци са југа Србије добити албанске пасоше и посебно да повуче претње које је слао још из апсане у Француској — да неће бити ниједног Србина на Косову ако буде изручен Србији, по чијој потерници за ратне злочине је и задржан у француском затвору.
У суштини, у најмању руку, Харадинај Србима дугује извињење…
Стефан Сурлић са Факултета политичких наука верује да је коначни расплет избора на Косову врло неизвестан и напомиње да су Срби у незавидном положају, и то из више разлога.
„За Србе је незавидна позиција да учествују у Влади у Приштини, а и да седе у посланичким клупама са представницима албанских партија, који су у току предизборне кампање били искључиви у изјавама о Србима и наставку дијалога. Српска заједница и њени представници су у тешкој позицији јер морају да преговарају са људима који су пред српским органима оптужени за најтеже злочине. Са друге стране, ако не буду сарађивали, међународна заједница ће их оптужити да су реметилачки фактор, и да спречавају функционисање система на Косову“, напомиње наш саговорник.
Харадинај очито, судећи по писању западних медија да је „Косово изабрало човека кога терете за ратне злочине“, није решење по вољи Запада, па је утолико извесније да ће „премијерска фотеља“ остати само пусти сан.
С друге стране, најава Хашима Тачија да ће се дијалог са Београдом подићи на виши, „председнички“ ниво, у неку руку иде у корист Београду, јер ће одлуке донете у Бриселу морати да буду верификоване у косовском парламенту, што значи да би Харадинај, ако буде председник Владе, морао да „игра како Тачи свира“. Десет Срба у парламенту, ипак су гарант да Косово неће моћи да спроведе ниједну одлуку штетну по српску заједницу.
Међутим, како Сурлић закључује, Харадинаја извесно чека дуг пут, јер не само да мора да се ослони на Србе ако хоће да постане премијер, него ће морати и да калкулише са албанским странкама из другог блока, које су такође имале кандидате за премијера.
