Украјински министар спољних послова Павел Климкин залаже се за досад непознату формулу, систем у којем би грађани Русије претходно информисали власти Украјине о својој намери да посете ту земљу.
Изјаву шефа украјинске дипломатије треба сагледавати у контексту учесталих изјава украјинских званичника о неопходности „затварања“ границе за руске држављане, каже за Спутњик Богдан Беспаљко, члан Председничког савета за међуетничке односе.
„За сада је немогуће проценити да ли ће власти у Кијеву заиста увести визни режим са Русијом, мада лично сматрам да ће се то десити у догледној будућности“, каже Беспаљко, а на питање како ће Русија да реагује указује да постоји неколико сценарија.
Како прецизира, један од њих је режим који подразумева да грађанин Украјине мора да набави визу на граници или пак реципрочне мере за оне који долазе у Русију да раде.
„То ће бити озбиљно оптерећење за, према украјинским изворима, пет-шест милиона украјинских гастарбајтера. Безвизни режим са ЕУ, као што је познато, неће решити тај проблем. Све то би могло да изазове додатну напетост у украјинском друштву“, наводи Беспаљко и додаје да су елите у Кијеву тога свесне, али да из политичких разлога ипак дају запаљиве изјаве о „затварању границе“ са Русијом.
Беспаљко објашњава и шта би увођење виза значило за раднике из Украјине. Према његовим речима, то подразумева да уместо „патента“ за рад они морају да купе радну визу, коју треба плаћати у целини и која кошта око 80.000 рубаља годишње.
„Када је реч о патенту, он кошта мање, а друго, постоји могућност плаћања у ратама, што је веома битно за украјинске гастарбајтере, који, подсећања ради, сваке године шаљу у Украјину између једне и три милијарде долара“, истиче Беспаљко.
Члан Одбора Државне думе за спољну политику Адалби Шагошев сматра да је иницијатива Украјине да се затвори граница за грађане Русије само испољавање карикатуралне жеље да се буде Европа. Ако Русија одговори симетричним мерама, ако почнемо да одговарамо на визну хистерију Кијева настрадаће пре свега Украјинци, каже Шагошев. Он поставља питање шта ће бити са милионима Украјинаца који се налазе на територији Русије ако се бар на тренутак замисли да Москва уведе визе Украјини.
Виталиј Журављов, координатор стручног савета клуба Руски парламентарац, каже да предлози Кијева неће много шта променити у ионако лошим односима Украјине и Русије.
„Све мање грађана Русије путује у Украјину. Многи се плаше могућих провокација, осим тога, свеобухватна криза у руско-украјинским односима негативно је утицала на све области билатералне сарадње, између осталог хуманитарну и економску. Стога, мере које предлаже шеф украјинске дипломатије неће драстично променити ситуацију“, констатује Журављов
Према његовом мишљењу, безвизни режим између Украјине и ЕУ није лош само по себи и може да буде протумачен као део процеса глобализације, али је проблем што званични Кијев то користи у пропагандне сврхе, покушава да га прикаже као опроштај од „руског света“.
Иначе, већ првог дана по ступању на снагу безвизног режима, 11. јуна, границу према Пољској прешло је преко 3.000 грађана Украјине. Међутим, према оцени аналитичара, због пада животног стандарда и сиромаштва веома мали број грађана Украјине ће моћи себи уопште да приушти одлазак у иностранство, највише 10 одсто. Притом, безвизни режим, бар кад је реч о Пољској, неће много шта изменити, јер су и досад Украјинци одлазили у Пољску као туристи, а завршавали као нелегални радници на пољским њивама где раде за ситне паре и по 12 сати дневно и под условима које пољски радник никад не би прихватио.
Виталиј Журављов каже да је познато да велики број Украјинаца, поготову из западног дела земље, илегално ради у европским земљама.
„Након укидања виза они ће и даље радити илегално у неким пољопривредним домаћинствима. Виза није потребна за боравак до 90 дана и то су идеални услови за рад ’у сменама‘. Економска ситуација у Украјини је и даље компликована, зато сматрам да већина Украјинаца који сада иду у Европу без виза, чини то како би зарадили новац, то јест иду ’трбухом за крухом‘, а не због туристичких атракција“, закључује Журављов.
