Уместо руских банака, које су највећи повериоци око шест милијарди евра задуженог хрватског концерна „Агрокор”, његов ванредни управник Анте Рамљак одабрао је за кредитора амерички фонд ризичног капитала. И тако још једном дао за право онима који сматрају да се хрватска влада труди да ограничи утицај две руске државне банке на хрватском тржишту.
Да ли се труди само хрватска влада или и неки јачи играчи утичући на њене одлуке, тек најновији наслови у појединим хрватским медијима попут „Дневника.хр“ констатују да не треба славити ново задужење „Агрокора” јер то није повољан аранжман. Тако ће амерички фонд „Најтхед кепитал“, који због шпекулативности улагања у пропале фирме називају и лешинарским фондом, „Агрокору” дати кредит од милијарду евра који хрватски концерн треба да врати за годину или највише три године.
„Сбербанк“ засад не жели да дâ новац за нови кредит јер сматра да се најновијим кредитним аранжманом омогућава велика зарада америчком фонду, који у компанију није уложио ни куну, него је купио дуг по нижој цени. У исто време, њима, који су „Агрокору” позајмили толики новац, одбијају да испуне и логичне услове.
Отуда и не чуди потез „Сбербанке“, највећег повериоца „Агрокора“, који је надлежним судовима у Београду и Зрењанину предао захтеве за забрану продаје имовине „Фрикома" и „Дијаманта" који послују у саставу „Агрокора”. Како констатује хрватски аналитичар Дамир Новотни, схватили су да ће преко Србије лакше осигурати своје инвестирање у „Агрокор”, а оно износи 1,1 милијарду евра.
Недавне медијске спекулације да ће управо „Фриком“ и „Дијамант“ бити понуђене као јемство за даље кредитирање концерна брзо су демантоване.
„Сбербанка“ је то урадила за сваки случај и, злу не требало, али пре свега да покаже да је и даље у игри. Јер да „Фриком“ и „Дијамант“ буду јемци јесте немогуће и према српском Закону о девизном пословању. Према његовим одредбама, страни власник не може да заложи имовину привредних друштава регистрованих у Републици Србији ради добијања кредита или рефинансирања обавеза по раније одобреним кредитима. Рамљак тако не само да без српске државе и руске банке, не може да заложи те две компаније као колатерал за кредит „Агрокора”, већ неће моћи ни самостално да одлучује о њиховој продаји.
Знају то у „Агрокору”, па су на потез „Сбербанке“ реаговали констатацијом да давање залога на деонице компанија у Србији није ни било предвиђено као средство осигурања кредита јер то не би било у складу са законом. А „Агрокор“, како напомињу, поштује законе у свим земљама у којима послује.
Економски стручњаци, међутим, сматрају да услови новог кредита који даје амерички фонд ризичног капитала нису повољни и да ће тешко бити испуњени. А када се то деси, потегнуће се неки други инструменти наплате, при чему ће настати гужва пред голом, јер сви неће моћи у потпуности да наплате своја потраживања, закључује економиста Лука Бркић за хрватски портал „Дневник“.
Зато и не чуди што је Словенија, пратећи како се одвија спасавање „Агрокора” под вођством ванредног управника кога је поставила хрватска влада, већ неко време у директном контакту са руском државом.
Словеначка влада је последњих недеља више пута комуницирала с властима у Русији упозоравајући на негативне последице које би за Словенију наступиле у случају финансијског слома „Агрокора”, који је власник „Меркатора“, преноси словеначки портал „Сиол“.
У кабинету премијера Мира Церара потврдили су да је он недавно председнику руске владе Дмитрију Медведеву дипломатским каналима послао писмо у којем је указао какве би последице по словеначку привреду, али и друштво, значио слом „Меркатора“, који запошљава око 10.000 људи и највећи је послодавац у тој држави.
Готово исто колико и „Меркатор С“ у Србији, под чијом су капом и трговине „Рода“ и „Идеја“. Од око 11.000 људи, колико „Агрокор” запошљава у Србији, у „Мерактору С“ је 9.000, „Фрикому“ 1.000, „Дијаманту“ 750 радника.
Захваљујући далековидости Словенаца, којима је било јасно да је куповина „Меркатора“ крупан залогај за већ задужени хрватски концерн, највећу фирму у региону са 60.000 запослених, сачинили су купопродајни уговор са „Агрокором“ према коме „Меркатор“ има посебан рачун који се не може користи за подмирење „Агрокоровог“ дуга. И управо су фирме у Србији најздравији део „Агрокора”, које до сада најмање боли глава због његових дуговања.
Отуда и потез „Сбербанке“ према „Фрикому“ и „Дијаманту“, али и куцање Словеније на права врата.
Почетком јуна словеначки министар привреде Здравко Почивалшек срео се током економског форума у Санкт Петерсбргу с председником управе „Сбербанке“ Херманом Грефом. Говорило се о догађајима у „Агрокору” и могућим последицама по „Меркатор“.
У Москви су у последње време боравили словеначки министар спољних послова Карл Ерјавец и бивши амбасадор у Москви Саша Гержина, који сада води Удружење руско-словеначког пријатељства. Према незваничним сазнањима, руски премијер Медведев поруком је одговорио на ону коју му је упутио Церар.
Приметна је разлика између гледања словеначке и хрватске владе на значај Русије у решавању „Агрокорове“ кризе. Хрватска, како тврди словеначки портал, настоји да ограничи утицај руских кредитора, док словеначка комуницира с Москвом, иако међу директним финансијерима Меркатора нема руских банака.
Могло би се рећи да је Србија у овом колу била срећне руке. Радећи за себе, Словенци практично раде и на корист Србије.
