Јавним очекивањем Европске уније да се влада на Косову што пре формира упућен је знак Приштини да је време не само да се бриселски дијалог настави већ и да се реализује досад остварено, тумаче приштински медији речи европског званичника Јоханеса Хана.
Хашим Тачи, председник такозваног Косова, већ је најавио да очекује да ће преговори са Београдом бити подигнути на председнички ниво, а ни Београд не бежи од тога да се преговори дигну на степеницу више. Разлика је једино у томе што су очекивања од тих преговора различита у Београду и Приштини.
Док Приштина размишља о завршним статусним преговорима, Београд лупа главу како да натера Албанце да испуне основну ствар из Бриселског споразума — Заједницу српских општина — онако како је договорена у Бриселу.
У ком правцу би се водили преговори на највишем нивоу око Косова? Да ли би и који уступак могла да направи Приштина? Је ли за Београд ЗСО по бриселском моделу довољан гарант присуства државе Србије на Косову?
Списак услова који је Косово испоставило у више наврата, не само Београду него и ЕУ, подугачак је. Од тога да се Косово и Метохија избаце из преамбуле српског устава, преко повлачења потерница за ратним злочинцима ОВК, па до захтева да ЗСО буде формирана као невладина организација која неће имати додира са Београдом… Ту су и захтеви за чланство у организацијама попут Уједињених нација, одлазак администрације Унмика, укидање Резолуције 1244 и, наравно, формирање Војске Косова.
Бехљуј Бећај, политиколог из Приштине, убеђен је да Хашим Тачи није човек који би уопште требало да преговара са Београдом јер је, како тврди, Тачи говорио да су преговори технички, а испоставило се да су политички. Наш саговорник додаје и да је сам наставак преговора неизвестан, јер је могуће да се после формирања нове владе на Косову деси да Тачи и не буде више председник, јер верује да ће се после избора водити нова „политика преиспитивања“ на Косову. То би, како каже, значило да ће преговарачи бити они који су били главни заговарачи промене курса у преговарању. Но, и поред те могућности, Бећај истиче да подизање нивоа на виши, „председнички“ ниво, не мења много тога.
„Мењају се само преговарачи, али се не мења суштина преговарања. Преговарачки процес се неће наставити до јесени, јер ће вероватно бити проблема са ставом нове владе и парламента, а без тога нема подршке за било какве разговоре са Београдом. Лично, имам суморне прогнозе кад је у питању наставак процеса, али уколико дође до тога, могуће би било да се уради следеће: постоји Резолуција изгласана у европским институцијама, где се од Србије захтева да предузме хитне кораке у правцу нормализације односа са Косовом, а од Косова се тражи да се формира ЗСО на основу Устава Косова. Обе стране треба да изврше своје задатке како бисмо евентуално дошли до тачке где би могло да се говори о томе да Косово не буде у преамбули Устава Србије, а да ЗСО буде формирана у складу са Уставом Косова. Мислим да би то био један компромис“, верује наш саговорник.
Он додаје да Тачијев сјај бледи, и мисли да неће имати подршку ни у парламенту ни у јавности за наставак преговора. Бећај каже и да Приштину не занима најава председника Србије о томе да би могао да покрене друштвени дијалог о Косову, са свим политичким субјектима у Србији, додајући да се то тиче Београда, а не Приштине. Али зато додаје да ће Београд свакако бити у већем проблему, јер је обавезан Поглављем 35.
Драгомир Анђелковић, политички аналитичар из Београда, с друге стране, верује да подизања преговора на виши ниво, али и наставка дијалога, не може да буде док Приштина не испуни оно што је већ договорено. Он такође сматра да ЗСО ни у ком случају није довољан гарант присуства Србије на Косову и Метохији, а о промени Устава да ни не говоримо.
„Наставком дијалога без ЗСО, а нарочито његовим подизањем на виши ниво, ми бисмо на неки начин ’капитулирали‘, прихватили да разговарамо даље иако Албанци нису урадили ништа из претходног периода. Сама ЗСО не може да буде довољна за присуство Србије на Косову и Метохији, јер је то питање локалне самоуправе. Сам Бриселски споразум не искључује присуство Србије, али није довољно дефинисан, а наше је да инсистирамо на томе и понављамо да је у складу са нашим уставом“, каже он.
Анђелковић, такође, напомиње да када је реч о причама о промени преамбуле нашег устава ту не би требало да буде дилеме, јер њу, сматра он, не само да не би требало избацити него би је требало и појачати. Он такође каже и да све што је у вези са Косовом зависи од нас.
„Ако је Београд спреман да попушта, Косово може да добије и пуно признање Србије или пак модел две Немачке. Мислим да није проблем у Бриселу ни у Приштини, већ у нама, јер Србија мора да дефинише шта је за њу минимум а шта максимум захтева и од чега неће одустати“, закључује Анђелковић.
