Тада је ФБИ још увек водио Џејмс Коми, а истрага се фокусирала на руско уплитање у изборе и могућа финансијска кривична дела Трампових људи који су наводно сарађивали с Русима, али након низа турбулентних догађаја, укључујући и напрасну Комијеву смену и постављање специјалног тужиоца Роберта Мулера на чело те истраге, истражиоци су почели да шире фокус деловања и сада им је под лупу први пут дошао и сам први човек најмоћније државе света.
Како сазнаје „Вашингтон пост“, истражиоци су ових дана започели испитивање највиших америчких обавештајних званичника. Трамп је, као што је познато, у неколико наврата приликом приватних сусрета са смењеним Комијем од њега добио уверавања да он лично није под истрагом. Извори „Вашингтон поста“ кажу да се то променило убрзо по именовању Мулера, иначе бившег директора ФБИ-а, за специјалног тужиоца.
Шеф националне обавештајне заједнице Ден Коутс, директор НСА Мајк Роџерс и његов донедавни заменик Ричард Леџет пристали су да стану пред истражиоце већ ове недеље како би одговарали на њихова питања. Засад нема података ко су друге особе које ФБИ жели да испита, с обзиром на то да је цео поступак обавијен велом тајне.
НСА је у кратком саопштењу потврдила да ће „у потпуности сарађивати са специјалним тужиоцем“, док су у канцеларији Дена Коутса одбили да било шта коментаришу. У Белој кући су сва новинарска питања усмерили на Трамповог приватног адвоката Марка Касовица, који је изразио запрепашћеност чињеницом да је информација о томе да је Трамп под истрагом процурела у јавност.
„То је скандалозно, неопростиво и противзаконито“, каже Касовицев портпарол Марк Корало.
Истрага против председника у току обављања његове дужности није једноставна ствар, а чак и ако се дође до необоривих доказа да је почињени кривично дело, питање је да ли би против Трампа била подигнута оптужница. „Вашингтон пост“ упућује на став америчког Министарства правосуђа, под чијом је ингеренцијом и државно тужилаштво, па тако и специјални тужилац Мулер, да не би било примерено дизати оптужнице против актуелног председника, већ да би примереније било да се прикупљеним доказима позабави Конгрес који одлучује о могућем покретању опозива с дужности (импичмент).
