„Случај“ српског припадника БИА у Собрању током недавних немира у Македонији решен је између Скопља и Београда тако што су Обавештајна агенција Македоније (Агенција за разузнавање — АР) и српска Безбедносно-информативна агенција (БИА) на заједничком састанку договориле међусобно повлачење званичних представника из Београда и Скопља и довођење нових људи на њихова места.
То је, према речима Ивана Бабановског, професора безбедности у Скопљу и некадашњег високог функционера обавештајне службе СФРЈ, а потом и Македоније, био један од најбезболнијих начина да се тај „проблем“ на нивоу држава реши.
Опште је познато да при свакој амбасади у свакој држави света постоје и такозвани обавештајно-дипломатски кадрови, који, по речима нашег саговорника, имају задатак да заступају и пазе на интересе своје државе у земљи у којој су. Страни безбедњаци у амбасадама обично су, каже наш саговорник, „покривени“ дипломатским звањем први или други секретар амбасаде који у ствари има задатке обавештајног карактера.
„Безбедносни задатак им је да штите дипломатско представништво државе коју представљају, али и да раде обавештајне послове који се односе на интересе своје државе. То подразумева остваривање интензивне и пријатељске сарадње са службама земље домаћина, али и да остварују интересе политике коју представљају“, објашњава он.
Професор Бабановски каже да је у Македонији присутно на десетине страних служби као и да је, у последње време, Турска свој персонални капацитет у обавештајном пољу повећала за 300 одсто. Он каже да то не значи да Турска има неке лоше намере према Македонији, већ то ради како би заштитила властите интересе, односно инвестиције турских фирми у Македонији.
Према његовим речима, најјача и најактивнија је америчка обавештајна служба ЦИА, што је по њему нормално, јер имају велике геостратешке интересе на територији Македоније.
То важи и за британске службе МИ5 и МИ6, а веома актуелне су и немачка служба БНД, обавештајне структуре Фрацуске и италијанска служба безбедности.
„Ту су и службе испред држава-чланице НАТО-а, јер су интереси те алијансе на Балкану примарни. То не угрожава нашу безбедност нити безбедност других држава, на пример Србије. Они то раде како би штитили безбедност ЕУ која је угрожена због терористичких структура“, објашњава наш саговорник.
Због тога, додаје Бабановски, на тлу Македоније све је активнија и обавештајна служба Ирака, која ствара своју мрежу, као и сиријска обавештајна служба.
Да ли су и колико обавештајне службе страних држава уплетене и у унутрашњу политику, Миленко Неделковски, аналитичар из Скопља, описује историјском паралелом да „Македонија подсећа на Лисабон у време Другог светског рата“.
„Македонија, односно, Скопље, у задњих 15 година од конфликта из 2001. године, када смо нападнути са територије која је под контролом УН (Косово), центар је обавештајних служби. Препуни смо агената свих држава, и не само држава, већ и агента великих корпорација, индустрија и банкарских гиганата и фармацеутске индустрије“, каже Неделковски.
Он, као и професор Бабановски, истиче да је најјача обавештајна служба у Македонији америчка, али, за разлику од Бабановског, Неделковски не мисли да се она не меша у унутрашња питања његове државе.
„Њима је дозвољено да раде шта хоће, нема џентлменских договора између председника за враћање шпијуна, нити неке обавезе нити одговорности, јер је и Македонија, као и доста других држава, потписала споразум да не гонимо њихова униформисана или неуниформисана службена лица из амбасада или служби ни за шта!“, истиче он.
Неделковски напомиње да је на тлу Македоније веома активна и служба Албаније, Бугарске и Грчке. Српске службе, каже он, за Македонију су бенигне, јер осим питања око Цркве, Србија и Македонија немају друге спорове, што није случај са осталим државама, од којих неке чак имају и територијалне претензије према Македонији.
