Војна сарадња Русије и Индије почела је још 50-их година прошлог века. Руско, односно совјетско оружје се посебно добро показало за време индијско-пакистанског конфликта 1965. и 1971. године, и од тада Москва је постала главни снабдевач наоружања и војне технике Индије.
Данас руско оружје чини 40 одсто Копнених снага, 80 одсто Ратне морнарице и 75 одсто Ратног ваздухопловства Индије. Само прошле године Њу Делхи је потрошио 4,6 милијарди долара на руско наоружање.
Међутим, Индија, због жеље да развија своју војну индустрију, у последње време води политику Made in India. Она жели да се део оружја које сада купује у иностранству производи у њиховим војним фабрикама.
Авиони и хелекоптери
Најзначајнија војна сарадња Индије и Русије одвија се у сфери авијације. Око 70 одсто парка Ратног ваздухопловства Индије чине руски авиони и хеликоптери. Индија поседује руске авионе МиГ-29, модернизоване МиГ-21 и Су-30МКИ. За ову врсту „Сухоја“ Индија поседује и лиценцу за производњу у предузећу „Хиндустан аеронаутикс лимитед“. Како сматрају стручњаци, руски ловци МиГ-29М и Су-30МКИ ће у наредних 20-25 година бити ударна песница Ратног ваздухопловства Индије.
Најважнији правац билатералне сарадње данас је заједнички рад на изградњи перспективног вишенаменског ловца пете генерације (ФГФА) на бази руског ловца Т-50. Авион ће градити холдинг „Сухој“ и индијска компанија „Хиндустан аеронаутикс лимитед“. Обе стране у овај пројекат улажу по 4 милијарде долара. Овај ловац ће бити невидљив, веома брз, великих маневарских способности, са снажним радарима. Биће наоружан руско-индијском крстарећом ракетом „Брамос“ и индијском ракетом „Астра“.
Посебан значај има пројекат изградње вишенаменског транспортног авиона који ће користити војске обе државе, као и рад на лаком војно-транспортном авиону са 14 места који ће користити и цивилна авијација. Основа индијске транспортне авијације и даље су летелице совјетско-руске производње Ан-32 и Ил-76.
Не треба заборавити ни сарадњу у индустрији хеликоптера. Индијски парк поседује на десетине транспортно-десантних летелица Ми-17, Ми-8, Ми-26, као и војних Ми-25 и Ми-35. И у овој сфери постоји заједничка производња Ка-226Т. Ови хеликоптери су прилагођени обављању операција којима су циљ потрага и спасавање и могу да се примењују како за војне тако и за цивилне потребе.
Носач авиона и други бродићи
Русија је 2013. године предала индијској Ратној морнарици лаки носач авиона „Викрамадитја“. Брод је резултат темељне модернизације тешке ратне крстарице-носача авиона „Адмирал Горшков“. Костур брода је дат бесплатно индијској страни под условом да се његова надоградња изведе у руском бродоградилишту „Севмаш“ и да брод буде опремљен авионима руске производње. На „Викрамадитји“ је базирано 16 ловаца МиГ-29К, као и противподморнички хеликоптери Ка-31 и Ка-27.
Осим носача авиона, Русија је испоручила и велики број фрегата и подморница. Према последњим саопштењима постигнут је споразум о продаји индијској страни две фрегате Пројекта 11356, док ће још две бити изграђене у индијским предузећима.
На земљи — „Брамос“ и С-400
За Ратним ваздухопловством и Ратном морнарицом не заостају ни Копнене снаге. Више хиљада тенкова Т-55 и Т-72М се налази у индијским војним базама. И у овој сфери је веома активна заједничка сарадња — велики број тенкова се производи у индијским предузећима.
Међутим, један од најуспешнијих заједничких пројеката Русије и Индије су крстареће ракете „Брамос“ које гради заједничко предузеће од 1998. године. Брзина лета ракете три пута премашује брзину звука. Ракета је скоро неприметна за радаре. Она се производи у различитим модификацијама — има високу технолошку компатибилност за поморски, подводни, ваздушни и обалски тип базирања. Тренутно се ради на најмоћнијој противбродској крстарећој ракети „Мини“, намењеној подморницама.
Индија показује велико интересовање и за руски противваздушни ракетни систем С-400. Председници Русије и Индије, Владимир Путин и Нарендра Моди, потписали су прошлог октобра споразум о продаји система С-400 Индији. Уговор се процењује на 5,8 милијарди долара. Претпоставља се да би испоруке могле да почну 2019. године.
Не треба заборављати да тржиште наоружања више не живи само од испорука нове технике. Данас ништа мање нису важне предаје лиценци за производњу наоружања и војне технике, стварање заједничких предузећа за израду нових модела наоружања, производњу, модернизацију и ремонт опреме. Зато, када се продаје оружје, велики део уговора је посвећен и његовом сервисирању које није маловажни, још мање јефтино. Због свега горе наведеног, нема сумње да ће руско-индијска војна сарадња и даље бити плодна и вишестрана.
