Потресне слике лондонске вишеспратнице претворене у буктињу са људима заробљеним у њој и број од 30 страдалих који, извесно је, није коначан, узнемирили су ових дана цео свет. Додатно су изазвали страх оних који живе у зградама сличним злосрећном Гренфел солитеру у Кенсингтону, иначе елитном крају британске престонице. —
Каква је ситуација са вишеспратницама у Србији и да ли њихови становници имају разлога за бригу? Поготово што је реч о поприлично дотрајалим зградама.
По оцени начелника Управе за превентивну заштиту Сектора за ванредне ситуације у Министарству унутрашњих послова (МУП) Србије, Ивана Зарева, Република Србија има доста добре прописе који се углавном поштују и доста квалитетну градњу, тако да до сада није било већих проблема са пожарима у високим зградама.
Зарев за Спутњик објашњава да се у Србији под појмом „високи објекти“ подразумевају они чији последњи спрат за боравак људи прелази висину од 30 метара у односу на околни терен.
Високе зграде су сврстане у три категорије: стамбене, пословне и јавне објекте. Зарев напомиње да је, према одредбама Закона о заштити од пожара, власник, односно корисник објекта дужан да спроводи све мере заштите од пожара.
Надзор спровођења тих мера у пословним и јавним објектима обављају инспектори МУП-а, а код стамбених зграда комунална инспекција. МУП у њима поступа само по пријави грађана и оне су се, како каже, у досадашњим случајевима обично односиле на закрчење евакуационих путева, нефункционисање хидрантне мреже или противпожарних апарата.
„Према информацијама које ми имамо, ситуација је задовољавајућа“, констатовао је начелник.
Србија има нешто више од 30 високих зграда, што стамбених, што пословних, од којих су преко сто метара високи Пословни центар Ушће, који је са 141 метром и највиши, Београђанка и Западна и Источна капија Београда. Осим Београда, високе зграде имају и Ниш, Нови Сад, Пожаревац, Ужице, Прибој, Смедерево. Све зграде су изграђене у другој половини прошлог века, а најстарија међу њима, Палата Албанија, још 1940. године.
У неколико најпознатији јавних објеката свакако спадају Авалски торањ и пилон Моста на Ади.
Чињеница је да је на тим објектима било мало пожара, углавном у становима неколико солитера у Београду и Нишу, који су одмах угашени без већих последица. Најтежи се догодио почетком ове године, када је у београдском солитеру на Бањици страдала једна особа. И све то, каже Зарев, иде у прилог оцени да су објекти грађени у складу са техничким прописима, али и да се мере за заштиту од пожара углавном поштују.
Он је напоменуо да је правилник о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара, који је донет 1984. године, иновиран 2011. и 2015.
„И сада радимо на изменама које се тичу оног што је најосетљивије, а то је такозвано утопљавање зграда и примена нових савремених материјала који морају да имају одређене противпожарне карактеристике“, истиче Зарев.
А управо материјали за утопљавање и улепшавање су, према првим незваничним оценама, били кривци што се за кратко време солитер у Лондону претворио у буктињу од које је остало згариште. То је и био разлог за велики бес станара који су се спасили, због чега су провалили у зграду општине Кенсингтон, где је на крају дошла и британска премијерка Тереза Меј. Како је сусрет са општинарима и станарима изгорелог солитера прошао најбоље, говори податак да је Мејова отишла у журби, под јаком полицијском пратњом.
И Зарев сматра да су у Лондону, током реконструкције зграде која је урађена прошле године, вероватно употребљени гориви материјали за утопљавање, односно улепшавање те зграде.
Код нас се, наводи Зарев, надзор за спровођење мера заштите од пожара спроводи тако што је неопходно да се добије сагласност на инвестиционо-техничку документацију, где се предвиђају све неопходне мере заштите од пожара по важећим техничким прописима и стандардима. По завршетку објеката врши се његов технички пријем, после кога се стамбени објекти дају на употребу инвеститору и он је дужан да спроводи све мере заштите од пожара, што контролишу инспекцијске службе. За стамбене објекте комуналне, за пословне и јавне, инспектори МУП-а.
Он напомиње и да је одговорност и на извођачима радова, да ли је зграда урађена у складу са пројектом. Од њих се тражи и атестна документација за материјале који су уграђени, тако да се ризик од пожара своди на минимум.
На питање да ли се ради и на едукацији станара високих зграда о поступању у случају пожара, Зарев напомиње да су они који живе у солитерима на територији целе Србије у обавези да сваке пете године учествују у вежби са ватрогасно-спасилачким јединицама. То је, како каже, дефинисано правилником о техничким нормативима заштите високих објеката од пожара. На тај начин станари добијају упутства како да поступе у случају пожара, шта треба да ураде, шта смеју, шта не смеју.
Последња вежба одржана је пре три године и до сада није било неких већих проблема у високим зградама у Србији, истиче начелник у Сектору за ванредне ситуације.
Он, ипак, упозорава да се никада не може тврдити да до пожара неће доћи.
„Умногоме зависи од људског фактора, од наше техничке културе, колико водимо рачуна посебно о употреби електричних апарата, о исправности инсталација. Никада не можете да предвидите шта ће неко да унесе у стан од запаљивих материјала, или да ли ће оставити укључен, шпорет, неисправан бојлер, фрижидер… што би могло да доведе до пожара па и катастрофе каква се десила у Лондону“, каже Зарев за Спутњик
