Министри спољних послова земаља-чланица ЕУ у понедељак су продужили до 23. јуна 2018. године рестриктивне мере против Крима.
„Тренутак је, заправо, веома индикативан. Јер забрањује увоз онога што производе становници Крима, на полуострво се не дозвољава улагање, технологије и туристи. То јест све, што се тиче непосредног благостања људи који живе на Криму“, написао је Косачев на својој страници на Фејсбуку.
„Не може бити јасније — то није казна за Кремљ, већ за становнике Крима“, нагласио је руски сенатор. Према његовим речима, такве акције су убедљив доказ да је референдум одржан, становништво Крима изразило вољу, оно није „талац“ Москве нити живи на „окупираној територији“. „И због тога сада плаћа цену“, сматра Косачов.
Према његовим речима, испоставља се да Европа, која је „забринута“, због хуманитарних питања кажњава обичне људе за њихов слободан и демократски избор. „Након такве демонстрације правих намера Европљана остаје само једно питање — зар смо тек сада дошли у ситуацију таквог изокренутог света где се ’развијене демократије‘ активно боре против демократије и људских права, или је то било одувек, само до сада није било тако очигледно?“, закључио је руски посланик.
Крим је поново постао руски регион у марту 2014. године након резултата референдума одржаног након државног преврата у Кијеву. За уједињење са Русијом гласало је 96,77 одсто бирача Републике Крим и 95,6 одсто од становника Севастопоља.
Санкције ЕУ против Крима уведене су први пут у јуну 2014. године. Почело је са ограничењима забране увоза у ЕУ робе без украјинских сертификата, касније је Европска унија забранила увоз на Крим значајне количине робе из ЕУ и потпуно забранио инвестиције у привреду полуострва.
