Срби се најрадије греју на струју, али шта нас чека 2030?

Енергија Спутњика - Дејан Ивезић
Пратите нас
Енергетска безбедност Србије базира се, пре свега, на електроенергетици, односно на производњи струје из угља јер се два од три киловата производе од домаћег лигнита у термоелектранама.
Централни парк у Врњачкој Бањи - Sputnik Србија
Енергија Спутњика: Ко купује српске бање

Стањем и перспективама српске електроенергетике бавили су се у петак домаћи стручњаци у Српској академији наука. О домаћим енергетским ресурсима и потенцијалима у Стратегији развоја енергетике Републике Србије у данашњој енергији Спутњика Јелица Путниковић разговарала је са проф. др Дејаном Ивезићем, вођом експертског тима за израду Стратегије развоја енергетике Србије до 2025. са пројекцијама до 2030. године, која је усвојена децембра 2015. године.

Госта Енергије Спутњика питамо: Шта је закључено на овом скупу?

Обезбеђење енергетске безбедности Републике Србије, развој домаћег и регионалног тржишта енергије и транзиција енергетског сектора ка одрживом развоју, унапређење енергетске ефикасности повећаним коришћењем обновљивих извора енергије и унапређење стања и система заштите животне средине у свим областима енергетских делатности дефинисани су као кључни приоритети енергетског развоја. Притом, енергетски развој је у потпуности усаглашен са обавезама које проистичу из чланства у Енергетској заједници и процеса придруживања Европској унији. Колико је то у супротности са самом чињеницом да се наша енергетска безбедност заснива на фосилним горивима, односно угљу, сировој нафти и природном гасу, а да озбиљне резерве имамо у уљним шкриљцима?

Колики су заправо домаћи енергетски ресурси и потенцијали Републике Србије? Касни ли Србија у одрживом развоју енергетског сектора? Да ли смо изгубили корак у транзицији у коришћењу ресурса?

На које енергетске ресурсе и потенцијале се Србија може ослонити после 2030. године? Да ли је то угаљ, и поред свих настојања заговорника гашења термоелектрана? Шта је то технологија „чистог угља“? Најављује се да она укључује и складиштење угљен-диоксида.

Колико су реалне најаве коришћења природног гаса за производњу електричне енергије?

Колики је, реално, потенцијал обновљивих извора енергије у Србији? Хоће ли промене у систему подстицаја за повлашћене произвођаче ОИЕ, планиране за 2018. годину, узети у обзир околност да су преостале локације углавном неекономичне?

Потрошачи су, као и привреда, колико год могу усмерени на потрошњу струје, што због конфора што због тога што је тренутно у Србији овај енергент јефтинији него у већини европских земаља. Каква су предвиђања када су у питању промене потражње за одређеним енергентима до 2025/2030. године?

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала