Премијерка Велике Британије Тереза Меј је крајем маја, одмах након терористичког напада у Манчестеру, обећала да ће антитерористичке мере бити усвојене упркос настојањима бораца за заштиту људских права да их у томе спрече.
Међутим, резултати недавних парламентарних избора су је у тој намери омели, стога је мало вероватно да би било какав закон који би угрозио људска права имао шансу да прође у Парламенту, сматра дописница јавног сервиса Ивана Милорадовић.
Поред тога, наглашава она, Велика Британија је земља која има највише камера, а познато је и да је британска обавештајна служба веома врсна у обради података, тако да када је реч о сузбијању људских права, у наредном периоду се ништа битније неће променити.
Милорадовићева тврди и да је далеко од тога да у Великој Британији влада било каква хистерија, с обзиром да је та земља навикла на тероризам. Људи су, како каже, навикли на ту појаву још од времена ИРА, као и да се у тој земљи развио „култ збијања редова“ у таквим ситуацијама.
Саговорница Спутњика наглашава и да је врло важно имати на уму да је својеврсни херој овог догађаја био имам те озлоглашене џамије, у којој је пре 15 година служио Абу Хамза, осуђени терориста који тренутно служи доживотну затворску казну у САД. Наиме, како додаје, имам је успео да умири људе око џамије да не науде нападачу и тиме спречио да ствари ескалирају и претворе се у нереде.
Са друге стране, стручњак за тероризам Милан Пашански тврди да је овим догађајем заправо наступио историјски тренутак како би се извршила диференцијација међу муслиманима, односно између оних мирољубивих који проповедају аутентичну заоставштину Мухамеда и вехабија који желе џихад.
„Сада је тај тренутак, јер Рамазан позива на љубав и ненасиље, дакле на све човекoљубиве аспекте. Мирољубиви муслимани се морају разрачунати са терористима који наносе штету целокупној вери“, истиче.
Истовремено, Пашански упозорава и да се на овај начин ствара, како је рекао, тероризмогена атмосфера, која буди страх у друштву и који се директно одражава на оне снаге које су на политичком кормилу земље.
Да би безбедносни систем функционисао, објашњава Пашански, неопходно је извршити појачани притисак на тероризмогене енклаве, што подразумева превентивни рад, а тај рад је мера квалитета сваког безбедносног система.
„А то значи да они морају да врбују сараднике који ће да раде за њих. То је компликован посао и повезан је са бруталношћу, али се мора одрадити“, додаје.
За разлику од Иване Милорадовић, Пашански тврди да се такви притисци могу претворити и у својеврсну редукцију слободе грађана у корист квалитетнијег система безбедности, што представља колатералну штету у целокупној борби против тероризма.
Истовремено, додаје он, тај притисак би могао да изазове веома негативну реакцију муслиманског становништва, те би био окарактерисан као притисак државе на део становништва само зато што је друге вероисповести, а то би уједно могао бити и мотив за врбовање нових извршилаца терористичких напада, што ствара једну незаустављиву спиралу у којој нема краја одговору насиљем на насиље.
Подсетимо, једна особа је погинула, а најмање десет људи је повређено кад је бели комби скренуо на тротоар и ударио у пешаке близу познате џамије у северном делу Лондона, након вечерње молитве поводом исламског празника Рамазана. Возача комбија, 48-годишњег мушкарца, задржали су људи на лицу места, да би га потом полиција ухапсила, а према речима сведока, он је узвикивао „Хоћу да убијам муслимане!“.
