Готово деценију се веровало да је Ирина Белова из Иванова умрла. Жена је још 1998. године из родног града отишла у Москву, оставивши тек рођеног сина Артура код бабе и деде.
Кући се никада није вратила, а ни рођаци ни полиција нису могли да је пронађу, због чега је 2007. године одлучено да Белова буде проглашена мртвом.
Испоставило се, међутим, да жена не само да је жива, него се после две деценије вратила — да сину одузме стан.
„Здраво, Артуре, ја сам твоја мама“, рекла му је Белова када га је видела први пут после скоро двадесет година.
Артур је испричао да му је било тешко у то да поверује, јер није могао да је препозна.
На том поздраву се упознавање са сином и завршило. Жену није интересовао Артуров живот и то шта је радио без ње готово 20 година.
Младић се пре неколико година оженио и реновирао стан. Ирина је одмах тражила да се власништво над станом додели њој и обећала је Артуру да ће он и његова жена моћи да остану у њему.
Артур и његова супруга не верују мајци која се изненада појавила и убеђени су да ће Ирина продати стан и поново нестати.
Ирина је тада одлучила да се обрати суду. Прво се изборила за укидање одлуке којом је проглашена мртвом, а онда је поднела тужбу о признавању власништва над станом у којој живи њен син.
