Када су је пронашли на Дрини, Лукићи су покушали да видру, која још није прогледала, врате у јазбину, у чему нису успели јер је јазбина већ била напуштена.
Бригу о животињи, којој су дали име Цоле, преузели су на себе, хранећи је и негујући је, а помоћ им је „пружала“ и куја Тина, која је после сваког оброка чистила и сређивала малу видру.
Након неколико дана неге, видра је отворила очи и напредовала, али покушаји да се Цоле стручно збрине нису били успешни.
Лукићи су се зато обратили Министарству пољопривреде и заштите животне средине, које је контактирало Покрајински завод за заштиту природе, чији је тим за спашавање дивљих животиња отишао у Бању Ковиљачу.
Захваљујући њима, Цоле је јуче збринут у Прихватилишту за дивље животиње Палићког зоолошког врта, где ће добити додатну негу до пуштања у природу.
Да Цоле ипак добије шансу да преживи побринули су се Илија Миљковић и Никола Даниловић из Завода за заштиту природе.
Видра, према тумачењу стручњака, све чешће страда јер их прогања љубитељ слатководне рибе — човек, а осим намерно убијених животиња, све чешће су пријаве видри које страдају од удараца возила.
Видра се, са друге стране, ипак прилагођава на живот у измењеним стаништима, па од некадашњег осетљивог индикатора најчистијих вода, она се данас може наћи и у рибњацима, каналима, али и у релативно загађеним водотоцима.
Збрињавање строго заштићених врста остаје редовна и обавезујућа активност за све, наводе у Покрајинском заводу за заштиту природе.
