Ако је у Србији на унутрашњем плану континуитет постала магична реч за формирање нове Владе Србије, онда је баланс оно што ће се на спољнополитичком плану очекивати од новог председника државе Александра Вучића.
Политику баланса Вучић је успоставио још као премијер, а са нове позиције оваква његова политика мораће да буде не само двоструко јача, већ и много позорнија, јер ће у исто време морати да, са једне стране, прати ритам нове Владе, у оквиру уставних овлашћења, а са друге стране, да одржава политичку равнотежу ван Србије.
Добросуседски односи у региону приоритет су и Европске Уније, али и саме Србије. Као премијер, Вучић је успевао да те односе држи на нивоу. Сада је на њему као председнику да их унапред.
А захтеви из региона већ су спремни. Из Босне и Херцеговине од председавајућег Председништва БиХ Младена Иванића се чуло да од „председника Вучића очекује веће присуство (Србије) у БиХ“, као и да „формално Сарајево неће моћи да нађе ни најмањи изговор да његову улогу не уважава“. Своју констатацију Иванић поткрепљује чињеницом да је Вучић веома присутан у међународним институцијама, као и да се током изборне кампање срео са Владимиром Путином и са Ангелом Меркел. То је по Иванићу довољан параметар за Вучићев статус у светским круговима.
И Хрватска је иступила са својим ставовима, напомињући да би сада односи између две државе могли да постану опуштенији, али није пропуштено да се наведе да се очекују да питање државне границе са Србијом на Дунаву, које стоји отворено скоро 20 година, сада коначно буде решено.
Вучићу на плећа пашће и подељена Црна Гора у којој ће морати да одржи добре односе и са званичном Подгорицом, али и са оном Црном Гором која не подржава поступке тамошњих власти.
Питање Косова и Метохије очигледно ће бити нешто на чему ће радити и будућа Влада Србије колико и сам председник. То питање и до сада је било ходање по танкој жици, а намера Приштине да „бриселски дијалог“ подигне на ниво председника и намера будуће владе Косова да се ток и процедура досадашњег дијалога преиспитају, биће можда и најтежи испит и за новог председника и за нову Владу.
Улазак Србије у ЕУ био је и остао приоритет званичног Београда. У тој области нова Влада као главни преговарач мораће да настави правац који је садашњи председник успоставио као премијер, што неће бити лак задатак јер ће у неком делу морати да се успостави нова политика поверења са новим људима који буду водили Владу Србије. У том процесу, Вучић са позиције председника моћи ће углавном да буде посматрач, али не и званични актер.
По питању војне неутралности Србије нови председник је рекао да неће бити промене курса, о чему је већ обавестио и НАТО и ОДКБ.
Вучић ће са позиције председника Србије одржавати баланс између Русије и САД. Две велесиле, које су политички тренутно на сасвим супротним ставовима, имају своје интересе у Србији, за коју су обе веома важне. Вучић је на време, још из премијерске столице, схватио да је главни покретач и државе и друштва капитал. Са друге стране, хтели то да признамо или не, тек, Вучић је тај који је укапирао да што је више страних инвестиција — то је земља безбеднија.
