„Шпигл“ наводи да је имао увид у документа која показују да је БНД имао листу од око 4.000 „изабраних кључних речи“ за надгледање у периоду од 1998. до 2006. године.
То укључује бројеве телефона или факсова, имејл адресе Беле куће, као и министара финансија и спољних послова.
Међу другим „метама“ су се нашле војне институције, укључујући америчке ваздухопловне и морнаричке снаге, НАСА, као и Хјуман рајтс воч.
Агенција АФП преноси да БНД није желео да дâ коментар „Шпиглу“ поводом ових навода.
„Шпигл“ је и крајем фебруара објавио да је БНД дуго шпијунирао новинаре Би-Би-Сија, „Њујорк тајмса“, Ројтерса и других страних медија.
Позивајући се на документа у које је имао увид, недељник је тада писао да је БНД имао најмање 50 бројева телефона, факса и имејл адреса новинара или редакција у целом свету на својој листи такозваних „селектора“ од 1999. године.
Како се наводи, мета шпијунирања било је неколико бројева редакција Би-Би-Си у Лондону и Авганистану, „Њујорк тајмса“ у Авганистану, као и агенције Ројтерс у Авганистану, Пакистану и Нигерији.
Би-Би-Си је реаговао саопштењем да је разочаран оваквим тврдњама и позвао све владе да поштују слободу штампе.
Организација „Репортери без граница“ окарактерисала је наводе о шпијунирању као „монструозан напад на слободу штампе“.
БНД ни тада није желео да коментарише наводе „Шпигла“.
Немачка је врло оштро реаговала када је 2013. процурила информација Едварда Сноудена да су амерички агенти прислушкивали мете широм света, укључујући мобилни телефон Ангеле Меркел.
Француска агенција АФП наводи да се касније испоставило да је управо БНД помагао америчкој НСА да шпијунира европске савезнике.
