Упркос критикама Европске комисије и Међународног монетарног фонда (ММФ), румунски парламент је пре две недеље великом већином гласова усвојио закон о повећању плата за 1,2 милиона запослених у јавном сектору, почев од јануара 2018. Тако ће месечна плата лекара порасти на 2.700 евра са садашњих 1.000, док ће медицинске сестре зарађивати 900 уместо 530 евра.
Плате појединих професора ће бити 100 одсто веће, с тим што ће то повећање бити постепено реализовано од 2018. до 2022. године. Румунију ће то коштати близу десет милијарди евра у наредних пет година.
Европска комисија и ММФ су упозорила Букурешт да не подиже плате, а одговор Румуније на то био је 188 посланика за повећање плата, само 28 против.
Медији у Босни и Херцеговини су пре два дана јавили да се БиХ налази пред новим проблемом у односима са ММФ-ом и Европском комисијом с обзиром на то да је извесно да ће, упркос њиховим упозорењима, бити усвојене измене закона које подразумевају повећање плата полицијским службеницима.
Да ли је дотерало цара до дувара када су се и најслабије карике у ММФ-овом ланцу одлучиле на непослушност.
Тужни пример Атине која у потпуности „оправдава“ чувену фразу „дужан као Грчка“ изгледа да је почео да делује отрежњујуће.
Грчка, како се то лепо каже, зависи од „међународне помоћи“, а у суштини до грла је у зеленашким кредитима ММФ-а и финансијских институција ЕУ још од 2010. године. Да би повукла средства, морала је да смањи плате, повећа порезе и спроведе тржишне реформе за повећање буџетских прихода. У међувремену, рецесија је продубљена, четвртина привреде избрисана, а скоро сваки четврти запослени остао без посла.
Демонстранти испред парламента Грчке недавно су, уочи гласања посланика о новим мерама штедње, полицију гађали рибом. Мере су, наравно, усвојене јер су оне биле услов за ново задуживање које је било неопходно да се у јулу избегне банкрот, пошто тада на ред стиже нова рата огромног грчког дуга.
Исте те 2010. године пак нова мађарска влада на челу са Виктором Орбаном, одбила је да испуни кредитне услове ММФ-а. Мађарска је, иначе, била прва европска земља коју је спасавао ММФ после пада велике америчке инвестиционе банке „Лиман брадерс“ на почетку светске финансијске кризе. Влада бившег премијера Ференца Ђурчања узела је 2008. године 20 милијарди евра од ММФ и ЕУ како би избегла несолвентност. Орбанова влада је скупила новац за отплату последње рате кредита ММФ-у од 2,1 милијарди евра и рекла му збогом.
И не само она. То су, како за Спутњик каже економиста Борислав Боровић, урадили и Пољаци, Турци, Казахстан… Готово сви. У аранжману смо, напомиње, само ми, Грчка, БиХ, Молдавија, Румунија.
„Врло је мали број земаља које сарађују са ММФ-ом. Земља која уђе у аранжман са њима у тешким је проблемима, и то је нужно зло“, каже Боровић, истичући да је реч о класичном кредитору који има своја правила.
А она су, како напомиње, да ММФ извуче свој новац и не интересују их макроекономски параметри, већ само да се устали буџет како би враћање дуга њима било могуће. Једна од основних мера је, напомиње, смањивање плата и уопште буџетских издатака.
„Чињеница је да се ниједна земља на свету није развила по препорукама ММФ-а. У анегдоту је ушао случај Јужне Кореје, која је седамдесетих година прошлог века урадила све супротно препорукама ММФ-а. Тако је настао чувени азијски тигар“, каже Боровић.
Штедња на којој инсистира ММФ никоме није донела ништа добро. Повећање плата доноси већу потрошњу, а она утиче на раст производње. Чак и држава захвата више ПДВ-а кад се више троши, објашњава овај економиста.
Управо је, каже, Грчка најбољи пример.
„Ригидна штедња, смањење плата, пензија, социјалних давања, и шта се десило? Од предбанкротног стања када је Алексис Ципрас дошао на власт пре три године, задужили су се додатно 35 милијарди евра и никада се из тога неће извући“, наводи Боровић за Спутњик. И додаје: Кад кажу, позитивна оцена ММФ-а је позитиван сигнал за инвеститоре, то уопште није то. Ко год је са ММФ-ом у аранжману, то је управо лош сигнал, тврди он.
Мисија ММФ-а предвођена Џејмсом Руфом, која је од 22. јуна до 4. јула у Србији, судећи по најавама, неће се бавити повећањем плата и пензија, иако је сам Руф још пре три месеца констатовао како су приходи становништва у Србији „болно ниски“.
Завршавајући премијерски мандат, председник Србије Александар Вучић је рекао да би повећање плата и пензија требало да се деси до краја године.
Стални представник ММФ-а у Србији Себастијан Соса је уочи доласка мисије ММФ-а у Србију изјавио да о повећању плата и пензија није разговарано током припрема буџета за 2017, а то је, каже он, тема о којој се разговара када се припрема буџет за наредну годину.
То би требало да значи да ће прича о платама и пензијама сачекати ону о буџету за 2018. А управо почетком идуће године истиче трогодишњи аранжман из предострожности који Србија има са ММФ-ом. Да ли ће то бити прилика и за „растанак“ са том финансијском институцијом из Вашингтона са којом смо пре овог аранжмана имали још три, почев од 2001. године?
„Што даље од ММФ-а“, каже за Спутњик Мирослав Јовановић са Института за глобалне студије у Женеви.
На врата ММФ-а куцају само земље које су на просјачком штапу, којима нико други неће да дâ позајмице, а оне долазе уз страшне услове, као што се најбоље види у случају Грчке која је финансијски и на други начин уништена, каже Јовановић.
„Стезање каиша“, смањивање потрошње, које је, наводно, требало да доведе до повећања привредне активности и смањења дуга, учинило је управо супротно, објашњава он.
„Грчка је страшно стегла каиш, а дуг се повећао, уместо да се смањи његов удео у друштвеном производу. Не због тога што су Грци трошили више, већ због тога што је битно пала економска активност, друштвени производ се смањио за трећину, а спољни дуг је повећан“, каже аналитичар женевског института.
Где год је дошао ММФ са својим програмом, проузроковао је економску катастрофу, закључује он и указује на добар пример Мађарске која је пре три године, када је рашчистила рачуне, „буквално изјурила ММФ и затворила њихову канцеларију у Будимпешти“. И дошло је до побољшања целокупне привредне активности, констатује он.
Јовановић, међутим, указује и на другу, не мање значајну димензију условљавања ММФ-а.
Фонд је, каже, међународна финансијска технократија, на чија врата куцају људи који су изабрани на демократским изборима у својим земљама, којима технократе онда одлучују о повећању плата.
„Ако народ не може да гласа о приходима и расходима буџета, о чему може да гласа? Шта ће им демократија? У Грчкој је на референдуму народ гласао против мера ММФ-а, а недељу дана после референдума влада је прихватила услове ММФ-а“, подсећа Јовановић и констатује да је то игра са демократијом.
По његовој оцени, поред поразних економских резултата, то лоше утиче на друштво уопште — Грчку, Шпанију, Италију већ годинама тресу протести, мењају се владе, народ се буни.
„Сада је целокупна европска привреда у депресији, осим немачке, и свугде се стеже каиш. И није ни чудо што разноразни покрети који нису многима по вољи, бујају као отпор свему томе“, указује саговорник Спутњика и упозорава:
„Сетимо се Хајнриха Брунинга. Он је 1930. био немачки канцелар. Он је у економији која је била у депресији стегао каиш, и сви знамо како се то завршило“.
