Зашто мушкарци у Европи носе сукње

Неки од њих у знак протеста због кодекса облачења долазе на посао у хаљинама и сукњама, а на друштвеним мрежама ово се постепено претвара у „флеш моб“. Портал „Медуза“ објаснио је шта мушкарци желе да постигну излазећи напоље у женској одећи.

Становник британске грофовије Бакингемшир Џои Барџ 19. јуна је због врућине дошао на посао у кратким панталонама: на тај начин је одлучио да се бори против неправедног канцеларијског облачења. Барџ је хтео да провери да ли ће му дозволити да иде по канцеларији голих ногу, као женама (кратке панталоне нису дозвољене за мушкарце у пословном стилу облачење).

​Његова претпоставка је потврђена: нису му дозволили. Руководство је послало младића кући да се пресвуче наводећи да дође у панталонама, али то Џоија није зауставило. Након одласка кући вратио се на посао у хаљини изнад колена коју је позајмио од своје мајке. Истовремено је поставио на Твитер неколико селфија у хаљини.

На ​његов поступак реаговали су корисници друштвених мрежа и његови послодавци: након неколико часова и њему и свим запосленима у компанији стигло је писмо да је кодекс облачења у њиховој компанији ревидиран. Сада је мушкарцима дозвољено да на посао носе кратке панталоне нешто изнад колена — црне, тамноплаве или беж боје.

Поступак довитљивог Британца инспирисао је друге Европљане да се побуне против полне дискриминације у кодексу облачења. Дана 20. јуна у сукњама су на посао дошли Французи — возачи аутобуса из Нанта. Један од чланова синдиката објаснио је да врућина и сунце у комбинацији са клима-уређајима који не раде чине температуру у кабини возача неподношљивом, посебно ако сте у панталонама. Други демонстрант је рекао да је забрана кратких панталона потпуно необјашњива, јер се са путничких седишта ни не види како је возач обучен.

​Ово није први пут да мушкарци протестују против неугодног кодекса облачења. У лето 2013. године у сукњама су на посао дошли шведски возачи и машиновође: тада је температура у кабинама аутобуса и возова који нису били опремљени климом достизала 35 степени. Након тога, саобраћајна компанија изашла је у сусрет мушкарцима и ревидирала правила униформе. У исто време су у Велсу сукње обукли 15-годишњаци којима није било дозвољено да носе кратке панталоне у школи, али су на крају сви морали да се пресвуку у панталоне.

​Сукње против насиља

Врелина није једини разлог због којег мушкарци излазе на улице у сукњама. Тако су 2013. године индијски мушкарци обукли сукње како би скренули пажњу на проблем сексуалног насиља над женама. То није била званична акција, организатори су једноставно позвали учеснике да проведу свој обичан дан у сукњи: да је обуку за посао, у продавницу или у биоскоп.

Мушкарци у Турској такође су 2015. изашли у сукњама у знак протеста против насиља над женама. То се догодило након погибије 20-годишње Озгеџан Аслан: девојку је покушао да силује возач аутобуса, она се опирала, након чега ју је он убио. Тада је на друштвеним мрежама организован „флеш моб“ под хаштагом #ozgecanicinminietekgiy („обуци мини-сукњу за Озгеџан“): мушкарци су постављали своје фотографије у кратким сукњама и хаљинама у знак протеста да изглед и одећа ниједне жене не могу да буду изговор за насиље.

Након напада на жене у Келну у ноћи 1. јануара 2016. „протесту у сукњама“ придружили су се становници Амстердама. Повод за протест био је говор градоначелнице Келна Хенријете Рекер, у којем је она свалила део кривице за оно што се десило на сâме жене. На конференцији за новинаре после напада, Рекерова је изјавила да жене треба да се понашају и облаче на одређени начин да би избегле нападе. Један од организатора протеста у Амстердаму објаснио је да су он и његови истомишљеници „желели да промене тај начин размишљања“. „Проблем није у томе какву одећу носе жене, проблем је како се понашају мушкарци“, истакао је организатор.