Први извештаји о сајбер-нападу појавили су се у суботу 24. јуна. Према подацима „Телеграфа“, посланици нису могли да користе даљински приступ електронској пошти. Портпарол парламента саопштио је о упаду на највише 90 налога (према подацима „Скај њуза“ то је мање од један одсто укупног броја корисника). Према његовим речима, власници компромитованих налога имали су слабе лозинке упркос инструкцијама.
„Погођену“ мрежу користили су сви посланици, укључујући и премијерку Терезу Меј и чланове владе.
Британска обавештајна агенција претпоставља да за инцидент вероватно није одговорна мала група хакера, већ страна влада. Осим Русије, сумња је пала на Северну Кореју, Кину и Иран, истиче „Гардијан“.
„Ово је био тежак напад који је, очигледно, планирала држава“, изјавио је за лист извор у полицији.
У фебруару су британске политичке партије затражиле помоћ од обавештајних служби, позивајући се на извештаје медија да се Русија наводно мешала у изборни процес у Сједињеним Америчким Државама. Тада их је директор Центра за сајбер-безбедност Сиран Мартин уверио да ће служба „узети под заштиту“ електронске комуникације странака и њихове базе података.
Западни политичари редовно оптужују „руске хакере“ за мешање у изборни процес. Сличне изјаве су, између осталог, давали представници Демократске партије САД и председник Француске Емануел Макрон.
Русија је у више наврата негирала ове оптужбе, а портпарол Кремља Дмитриј Песков назвао их је „апсолутно неоснованим“.
