Опасност од таквог инцидента, према наводима листа, постаје све очигледнија након напада Американаца и њихових савезника на сиријске војне објекте и војне авионе. Довољно је сетити се ракетног напада који је у априлу по Трамповој наредби изведен на сиријски војни аеродром, или сиријског ловца којег су недавно обориле коалиционе снаге. С обзиром да Русија подржава званични Дамаск, напади које је извела америчка војска у Сирији Москва би могла да сматра и нападима на себе.
„Недавни догађаји подсећају на посредне сукобе између две суперсиле пред крај Хладног рата, али са додатним елементима ризика“, пише „Гардијан“. „При томе, ситуација у којој свака грешка може да доведе до директног сукоба постаје питање времена“.
Ситуација у Сирији и даље је веома тешка и, штавише, не развија се у корист Американаца. Асад је још увек на власти, а недавна идеја поделе земље на неколико зона утицаја још увек је далеко од реализације.
Међутим, то није разлог за преувеличавање улоге и значаја Сирије за САД. Сама по себи, Сирија и њен председник Башар ел Асад нису од посебног интереса за Вашингтон. Главни разлог за мешање у сиријски сукоб су савезнички односи између Дамаска и, много важнијег за Американце, Ирана. Слабљењем и могућом поделом Сирије, Сједињене Америчке Државе ће аутоматски ослабити и утицај Техерана у региону.
Стога, заправо, САД немају никаквих разлога да током сиријске кампање буде у сукобу са Русима, јер то прети преласком сукоба на потпуно другачији, ником непотребан колосек.
Јасан доказ за то је упозорење које су Американци дали руској војсци уочи ракетног напада на сиријски војни аеродром. С једне стране, то говори да између руске и америчке војске и даље раде канали везе и обавештења, а са друге, да су САД спремне да на сваки начин избегну случајни напад на Русе који се налазе у зони сукоба.
Руска страна, без обзира на оштру реторику и јаке изјаве, има сличан став. У случају истог тог ракетног напада „томахавци“ су били у домету руских система С-400 који су размештени у Сирији, али они нису лансирали ниједну ракету.
На тај начин руска и америчка војска добро разумеју степен своје одговорности и не намеравају да пређу „црвену линију“.
И једни и други су имали више него довољно формалних разлога за размену напада током сиријског сукоба, али нико није ни помислио да прекрши табуе.
Све ово доводи до јединог могућег закључка: практично, нема шансе да Сирија буде детонатор за оружани сукоб између Русије и САД. То је, можда, и најбоља вест.
