Колико нашој земљи треба „ајтијеваца“ првенствено зависи од тога колико су квалитетни, сматра декан Електротехничког факултета Зоран Јовановић.
„Ако су довољно квалитетни, неограничен број њих може да се запосли“, каже он.
Такође, истиче Јовановић, број наших ИТ стручњака који одлазе у иностранство није се битно променио у односу на протекле године, можда је чак мало и смањен, зато што су у Србију дошле разне фирме и повећале плате на тржишту.
„Можемо да кажемо да се повећао проценат људи који остају у земљи. Ако генеришемо довољно квалитетне ИТ стручњаке, онда нема границе, можемо да их запослимо колико год хоћете. Доћи ће и стране фирме, а наше фирме ће се пробити у свету“, рекао је Јовановић.
Међутим, декан ЕТФ наглашава да је проблем у квалитету наших ИТ стручњака и подвлачи да ако будемо имали сувише њих, а са недовољним знањем, онда ће бити и незапослених у том сектору, а то јесте опасност која прети Србији.
„Има доста тих курсева, постани ИТ за не знам колико месеци, а постоје и факултети за ИТ веома ниског нивоа. То је опасност“, указује Јовановић.
Ове године ЕТФ прима 620 људи са могућношћу повећања квоте, а пријавило се њих 1.137, док Факултет организационих наука, који такође има смер Информационе системе и технологије, прима 760 студената, а пријавило се чак 2.198.
Држава даје стипендије за надарене студенте и оне са високим просеком, али како каже Јовановић, те стипендије су релативно мале и ако се наши ИТ стипендисти запосле у иностранству, они лако врате те паре, те сматра да оне не помажу много, нити могу „баш много“ да их задрже у земљи.
ИТ занимање је веома атрактивно, сматра помоћница министра просвете Весна Мандић и каже да је мобилизација радне снаге и кадрова и стручњака у ИТ области нешто што је врло флуентно, те да не постоје „прави“ начини да се они задрже у земљи, јер свако иде тамо где може више да научи и више да заради.
„Нисам сигурна да би држава требало да ограничава појединце“, каже Мандићева за Танјуг и додаје да је „одлив мозгова“ негативан тренд не само у Србији, већ да постоји „комплетна глобална мобилност људи“, која чак не мора бити физичка.
Посебно зато што, како објашњава, ИТ стручњаци могу да раде и од куће, а за мултинационалне компаније чак на другом континету, тако да су глобализација и примена интернета промениле и облик радног места и ангажовања и све више имамо фриленсера који сами налазе своје место на други начин.
Она зато каже да то дефинитивно мења слику тржишта рада и да ће се сви прилагођавати том начину размишљања.
„А да ли ћемо бити физички у Србији, а радити за неку компанију напољу или ићи тамо па се вратити, то је све нешто што тржиште рада дефинише“, закључила је Мандићева.
Она још примећује да ИТ компаније већ на другој и трећој години кроз давање одређених стипендија студенте „некако мобилишу ка својим компанијама“, те усмеравају њихове студије кроз избор одређених предмета и њихово образовање.
23 студијска програма за 700 нових буџетских места
„Министарство омладине и спорта углавном реализује те стипендије за надарене ученике и студенте који имају висок просек. Не бих рекла да је то посебно истакнуто за одређену област, рецимо за ИТ, али имајући у виду акциони план Владе за повећање броја ИТ стручњака то је тема о којој можемо да размишљамо и већ од јесени да планирамо за следећу годину одређене мере“, каже Мандићева.
Понавља да је заиста велико интересовање за студијске програме у области ИТ, те да је држава управо у оквиру акционог плана Владе успела ове године да са 15 факултета понуди 23 студијска програма за 700 нових буџетских места.
„То је оно што ми можемо и на тај начин утичемо да задовољимо потребе тржишта рада. Интересовање је велико, на ФОН-у већ има 2.200 пријављених за њихове студијске програме, на ЕТФ-у је традиционално исто велико интересовање, као и на математичким и инжињерским факултетима, економски факултети уводе пословну информатику и већ на неколико факултета имамо нове студијске програме који су подржани кроз акциони план Владе“, рекла је Мандићева.
Ипак, ти студијски програми, сматра она, морају да се иновирају, да се квалитет образовања подигне на виши ниво, а оно ће бити квалитетније онда када буду постојале стручне праксе у предузећима.
Управо се, подвлачи, на томе ради у оквиру дуалног образовања, а Министарство ће заједно са Привредном комором Србије помоћи да се факултети и предузећа боље повежу, како би наши студенти стицали знања и вештине које су важне посебно у ИТ области.
Зашто су руски програмери најбољи на свету? Прочитајте у посебном тексту.
