Косовски постизборни чвор око формирања нове владе све више личи на Гордијев, а да ли ће га пресећи мач Рамуша Харадинаја или Аљбина Куртија, знаће се до 10. јула, када ће бити саопштени коначни резултати ванредних парламентарних избора.
Оно што се извесно зна јесте да Бесим Хоти из „коалиције мира“, трећи кандидат за мандатара, сасвим сигурно неће бити власник премијерске фотеље.
Дакле, борба се за сада води између Куртија и Харадинаја. И један и други тврде да имају већину за формирање владе, али опет, ни један ни други не откривају ко им је рекао „да“. По закону, тзв. председник Косова Хашим Тачи требало би Харадинају првом да дâ мандат за формирање владе, јер је са својом коалицијом добио највише гласова.
Ако Харадинај не буде успео да сакупи гласове, Тачи ће мандат дати другопласираном — Куртију.
ЗСО пусти сан
Оно што, међутим, не прави битну разлику међу потенцијалним кандидатима за нову владу Косова јесу следеће ствари: сви су за формирање војске Косова, а против су Заједнице српских општина и наставка бриселског дијалога по садашњем моделу.
Другим речима, међу понудом коју албанске странке имају за Србе на столу нема ништа. То што су Срби на изборима освојили 10 посланичких места у косовском парламенту, девет места припало је Српској листи, и једно место СЛС-у, странци Слободана Петровића, не мора аутоматски да значи да ће они и бити у будућој влади Косова, јер косовски устав предвиђа позицију за српску мањину у извршној власти, али не инсистира на томе да ти српски представници морају бити део парламента, то јест да су прошли кроз изборну процедуру, већ једноставно да су — Срби.
Таква позиција за Србе који су учествовали на изборима је више него нелагодна, али за албанске странке и више него погодна, јер могу да оформе парламент који ће моћи да има већину за доношење одлука, а која неће зависити од српских гласова, док би са друге стране у власти имали Србе као покривалицу пред законом и уставом Косова.
Фактички, једини проблем који будућа влада Косова пред собом може да има јесте како наставити дијалог са Београдом што од ње захтева Европска унија. У том погледу, како смо већ рекли, ставови мандатара се не разликују битно, али ипак нијансе постоје.
Будућност бриселског дијалога
У томе како решавати „српско — београдско питање“ најдаље, али најјасније је отишао лидер „Самоопредељења“ Курти. Он је у програму од седам тачака веома јасно представио како решити, пре свега, српско питање, али је изнео и свој став о формирању војске Косова.
Курти је сагласан да је потребно формирати војску Косова, али не под окриљем НАТО-а, већ као партнера Алијансе. Његов став је да Бриселски споразум из 2013. године треба дати на разматрање Венецијанској комисији. За оцену валидности споразума о формирању ЗСО од 25. августа 2015. године, који је потписан у Бриселу, сматра Курти, треба формирати парламентарну истражну комисију која би требало да размотри и процени све тренутне споразуме потписане са Србијом.
Курти такође оцењује да би требало прецизно дефинисати шта тачно значи флоскула „нормализација односа између Београда и Приштине“, као и да би преговоре у Бриселу требало наставити у правцу да „Косово не буде предмет преговора, већ учесник дијалога“.
Оно на чему Курти инсистира, али и чему посвећује највише пажње у свом плану од седам тачака, јесте да дијалог треба пре свега повести са Србима са Косова и Метохије и косовским Албанцима, са акцентом да етничке мањине на Косову треба да уживају своја права по европским стандардима, а не по неким локалним правилима која прописују из Београда.
Шта са војском?
За разлику од Куртија, Харадинај још није ставио на папир, бар не на увид јавности, који су његови коначни ставови о свим тим питањима.
По Харадинају, војска мора бити део НАТО-а од самог формирања. Заједница српских општина може да буде формирана, али по одредбама које је препоручио уставни суд Косова. Другим речима, то треба да буде асоцијација, то јест невладина организација која не би имала додирне тачке са Београдом, осим као контакт матице са „дијаспором“. Харадинај је у изборној кампањи био тврд по питању да је бриселски дијалог завршена ствар.
Међутим, после избора је у више наврата изјављивао да би преговоре требало наставити, али само о моделу за признање Косова од стране Србије.
Има ли за Србе разлике?
Стефан Филиповић, политиколог са Косова и Метохије, за Спутњик каже да су албанске странке на Србе до сада у политичком систему на Косову гледале као на један „формализам“. Дакле, како каже, као на један процедуралан поглед на партиципацију Срба која је само требало да задовољи уставне и законске форме.
Такво понашање албанских политичких субјеката према Србима до сада је био узрок и више политичких криза на Косову, додаје наш саговорник.
„Сада после ових избора не можемо са сигурношћу да знамо нити да тврдимо какав ће бити однос албанских странка према Србима на Косову. Једина нова ствар која се појавила јесте Куртијева понуда Србима на Косову на неку врсту унутрашњег дијалога са Албанцима. По мом мишљењу, то не мора да буде део дијалога Београд-Приштина који се одвија у Бриселу. Наравно, Албанци би се обрадовали ампутирањем Београда из читаве ове приче, али на неки начин могу да постоје позитивни аспекти директног дијалога косовских политичких представника са српским народом“, верује Филиповић.
Он каже да би за албанске званичнике било корисно да дођу у српска села и погледају Србе у очи и да искрено и озбиљно поразговарају о проблемима које имају и који су огромни. Тек онда треба сести и видети како решавати кључна политичка питања, закључује наш саговорник,.
Више о актуелним косовским темама прочитајте овде.
