Напади током уметничких дешавања, књижевних вечери и изложби, укидање регионалних националних савета у украјинским провинцијама, демонстрације и напади на геј параду у Кијеву у недељу 18. јуна…
На урушеној украјинској политичкој сцени, екстремне украјинске ултранационалистичке и десничарске организације добијају нови сјај. Кулминација се десила у мају када су на силу покушали да затворе један либански ресторан у Кијеву због конобара који не говоре украјински.
Њихова амбиција је таква да то, очигледно, није само једна од фаза у радикализму. Ултрадесничари, који су годинама организовали бучне уличне маршеве и протесте, очигледно желе да још више дестабилизују Украјину која је у трогодишњем рату.
Руски сенатор Алексеј Пушков је на Твитеру писање „Монда“ прокоментарисао у свом стилу.
„’Монд‘ је, коначно, признао оно што су дуго порицали на Западу: неонацисти и ултранационалисти играју значајну улогу у Украјини. Било им је потребно три године…“
"Le Monde" наконец признала то, что долго отрицали на Западе: неонацисты и ультра играют заметную роль на Украине. Не прошло и 3-х лет..
— Алексей Пушков (@Alexey_Pushkov) June 28, 2017
У пролеће ове године чланови Националног корпуса, новонастале ултрадесничарске организације, организовали су блокаду неколико руских банака које послују у Украјини, што је довело до тога да Сбербанка најави продају своје подружнице у Украјини.
Та блокада, која је довела до сукоба са полицијом у неколико украјинских градова, ипак се показала као уступак званичној власти. Средином марта филијалама руских банака је председничким указом забрањено да из земље изнесу профит који остварују.
То је, према речима Олександра Алферова, једног од лидера Националног корпуса, била „победа против државне олигархије повезане са Русијом“. Током прошле зиме ултрадесничари су блокирали железнички саобраћај између Украјине и Донбаса са паролом „Не трговини у крви“. Иако су власти покушале да им се успротиве, званични Кијев је на крају и то „легализовао“.
Шта је следеће?
