Истраживање је обухватило 1.323 студената са 38 факултета на подручју града Београда, са циљем да се сазна на који начин студенти граде свој став и колико су упућени у свакодневна политичка дешавања у земљи и свету.
Шта студенте одвраћа од НАТО-а и какав је њихов став по питању чланства Србије у другим организацијама попут ЕУ, питања су која је Наташа Милосављевић у емисији „Спутњик интервју“ поставила члановима тима који је спровео истраживање.
Милош Павковић, апсолвент Факултета политичких наука, каже да су и сами били изненађени резултатима и изразито негативним ставом студената према чланству Србије у Северноатлантској алијанси.
„Још је врло свеже сећање на НАТО интервенцију 1999. године. Неки студенти се тога можда не сећају, али су о томе добро информисани. Ја сам тада имао пет година и бомбардовање је једно од првих сећања која имам из детињства. То је за мене било јако стресно и остало ми је дубоко урезано у памћење. Такође, студенти граде свој став и на основу информација о интервенцијама НАТО-а у другим земљама и њиховим активностима које су код нас и у свету доста негативно оцењене“, каже Павковић.
Резултате истраживања на сличан начин тумачи и његова колегиница са ФПН-а Ђурђија Мастало.
„НАТО у читавом становништву има врло негативан одјек, па тако и међу студентима. Међутим, може се рећи и да млади подржавају став Републике Србије о војној неутралности и тај пацифистички дух је врло позитиван сигнал у данашње време“, напомиње Ђурђија.
Она додаје да ставови породице у великој мери утичу на мишљење које студенти формирају и у истраживању су рангирани на високом другом или трећем месту.
Када је реч о чланству Србије у ЕУ, Милош Павковић напомиње да више од половине анкетираних студената сматра да су у том смислу веома добро информисани. Како каже, уколико би се референдум о чланству у Унији одржао данас, чак 39,7 одсто њих гласало би против.
„Разлог за такав однос према ЕУ можемо тражити у чињеници да је Србија дуго, већ петнаестак година, на путу ка ЕУ и студенти, као и читаво јавно мњење, губе наду у ту причу, јер се стално појављују неки нови услови, а поглавља се споро отварају и још спорије затварају. Такође, ту су и проблеми са којима се суочава ЕУ, пре свега ’брегзит‘ и мигрантска криза, који такође доста негативно утичу на ставове студената о ЕУ“, објашњава Павковић.
Према његовим речима, највећа подршка чланству Србије у ЕУ је међу студентима Медицинског факултета, што се поклапа са тезом да доста медицинских радника одлази из Србије у земље Уније. Са друге стране, највећи проценат противника чланству у ЕУ је међу студентима друштвено-хуманистичких наука, док су студенти Природно-математичког факултета и даље већински за чланство у Унији.
Резултати анкете међу студентима изазвали су праву буру у јавности и наметнули бројна питања, између осталог и ко заправо стоји иза овог истраживања. Члан истраживачког тима Филип Вељановски објашњава да су чланови Центра студенти више факултета друштвено-хуманистичких наука у Београду.
„’Центар за међународну јавну политику‘ је невладина и непрофитна организација која за циљ има да подстиче и унапређује међународну сарадњу у областима политике, дипломатије, привреде и културе. Наш задатак је да организујемо пројекте попут предавања, гостовања, јавних трибина, а однедавно се бавимо и истраживањем јавног мњења. На овом конкретном истраживању ’Ставови студената Универзитета у Београду о спољној политици Србије‘ радило је нас тридесет“, објашњава Вељановски.
Саговорници „Спутњик интервјуа“ једногласни су у оцени да би се у случају да им се пружи прилика да стручно усавршавање наставе у иностранству, након тога свакако вратили у Србију и дали свој допринос напретку земље.
