Дигитализација се, поред економског развоја и образовања, нашла у врху приоритета нове Владе премијерке Ане Брнабић, а према подацима Републичког завода за статистику прошле године је више од 1,51 милиона особа у нашој земљи користило електронске сервисе јавне управе.
Шта заправо значи дигитализација јавне управе за обичне грађане, али и за пословни амбијент Србије?
Светлана Јовановић, асистент Факултета организационих наука и чланица тима за реформу јавне управе при Влади Србије, каже за Спутњик да дигитализација и нове технологије имају за циљ да олакшају живот грађана, али и пословање компанија и свих правних лица.
„Цела реформа јавне управе окренута је ка корисницима, односно грађанима. То заправо значи промоцију и развој електронских сервиса и електронске управе у којима је корисник кључан и њему треба да се олакша приступ администрацији и обезбеди једноставније коришћење и обраћање државној управи у најширем смислу, односно свим институцијама и органима управе. Циљ је поједностављивање и стандардизација процедура и развој електронских, приступачних сервиса који ће моћи да се користе, како преко постојећих портала које је развила државна управа, тако и преко мобилних телефона“, објашњава Јовановићева за Спутњик.
Иако статистика каже да више од три милиона људи у Србији користи рачунар сваког или скоро сваког дана, Јовановићева истиче да поседовање кућног рачунара неће бити неопходан услов како би комуникација грађана са државном управом била олакшана.
„Верујем да је ова нова тенденција да се иде ка мобилним платформама и развоју сервиса преко мобилних платформи, заправо право решење, јер многи грађани и даље немају рачунаре у својим домовима, док са друге стране, у просеку имамо и по два мобилна телефона по грађанину. Верујем да ће се путем мобилних телефона, ако та апликација буде једноставна, у великој мери повећати број корисника електронске управе“, напомиње Јовановићева.
На питање да ли ће дигитализација бити превелики трошак за нашу земљу, Јовановићева каже да ће сасвим сигурно довести до уштеда у буџету, јер у овом тренутку већ имамо огромне трошкове у администрацији.
„Примера ради, један папир попут извода из матичне књиге рођених кошта државу шездесетак динара, а издаје се у стотинама хиљада на годишњем нивоу. Уколико се приступ том документу омогући електронским путем јасно је о коликој уштеди је реч, а овде говоримо само о једном документу. У том смислу, штедња није увек само у новцу, већ и у времену, како грађана, тако и саме администрације која ће ефикасније и брже приступати електронским базама и подацима који се воде у службеним евиденцијама“, објашњава Јовановићева.
Дигитализација би у великој мери унапредила пословни амбијент у Србији, а наша земља би самим тим требало да постане атрактивнија страним инвеститорима.
„Ми се на тој скали из године у годину све боље позиционирамо и поправљамо то место, како на ’бизнис дуинг листи‘, тако и на осталим листама успешности. Дигитализација и развој електронске управе у најширем смислу сигурно ће побољшати позицију Србије и међу земљама у региону и ЕУ, и вероватно привући стране инвестиције“, додаје Јовановићева.
Како каже, Србија је последња у региону ушла у процес дигитализације и тај процес код нас траје последњих 15 година.
„У том смислу, ми смо сада већ при крају тог пута. Међутим, оно што ми заправо још немамо су неке инфраструктурне ствари, односно основни регистри, који постоје у неким базама података и неким електронским евиденцијама, али структурно и функционално још нису изграђени до краја како треба. Мислим да ће у наредном периоду фокус бити на успостављању тих основних регистара и додатном развоју инфраструктуре како би се целој јавној управи омогућио приступ евиденцијама, регистрима, базама, што наравно подразумева дигитализацију у најширем смислу, како би сваки грађанин могао да користи електронске услуге и електронску управу“, закључује Јовановићева за Спутњик.
Подсећања ради, премијерка Ана Брнабић пре извесног времена је изјавила да ће од 1. јуна почети пуна примена Закона о општем управном поступку који ће повезати шест институција, које располажу са око 80 одсто података грађана, а све како би шалтери били укинути.
„Наша процена је да ће само због повезивања тих шест основних база података бити уштеђено око 6,7 милиона листова папира годишње“, рекла је тада Ана Брнабић.
