Словенија је добила три четвртине Пиранског залива, није добила излаз у међународне воде, али јесте пролаз кроз део хрватског мора, одлучио је Арбитражни суд.
Такође, Словенија је добила и слободан пролаз кроз део хрватског мора ка међународним водама.
Коридор до међународних вода је широк око 2,5 наутичке миље и према речима суда словеначки бродови и авиони имаће сву слободу проласка кроз хрватско подручје.
Арбитражни суд у Хагу је навео и да је копнена граница Словеније и Хрватске већином неспорна.
Хрватска власт и опозиција уочи објављивања одлуке јединствене су у ставу да је арбитражни споразум за Хрватску „мртво слово на папиру“ и да на миран и трезвен начин треба тражити други начин решавања територијалног спора у вези са морском границом.
Slovenija dobija tri četvrtine Piranskog zaliva #rtsvesti https://t.co/nABx7LtptI pic.twitter.com/OTCz7tn77a
— RTS Vesti (@RTS_Vesti) 29. јун 2017.
Словенија је, с друге стране, саопштила да одлука Арбитражног суда о граничном спору мора да се поштује.
Читање одлуке Арбитражног суда почело је спорним местима на северној хрватско-словенској граници.
Председник Суда Жилбер Гијом рекао је да линија разграничења треба да споји крај копнене границе на ушћу реке Драгоње до тачке на крају Пиранског залива који је на троструко већој удаљености од Рта Мадона.
То решење је на трагу споразума Дрновшек-Рачан из 2001. године од којега је бивши хрватски премијер одустао јер није имао подршку у Сабору Хрватске.
Тим споразумом је било предвиђено да Словенија добије око три четвртине Пиранског залива и преко посебног коридора контакт са отвореним морем, са тим што би Хрватска у једном троуглу задржала морску границу са Италијом. Коридор би био део међународног мора и ниједна држава у њему не би имала суверена права.
Читању одлуке у судници присуствује шеф словеначке дипломатије Карл Ерјавец, док представници Хрватске нису присутни, у складу са одлуком Сабора из јула 2015. о повлачењу из арбитраже због „тешке повреде арбитражног поступка“.
Сабор је тада Словенији предложио да почну преговори о алтернативном решавању спора, пошто је оцењено да је арбитражни процес неповратно компромитован када је откривено да су се словеначки представник у Арбитражном суду Јернеј Секолец и службеница словеначког Министарства спољних послова Симона Дреник договарали о изношењу словеначких аргумената и лобирању код других арбитражних судија.
И Секолец и Дреник су се после тога повукли, а Хрватска је изашла из арбитраже, позивајући се на члан 60. Бечке конвенције који допушта развргнуће споразума у случају његове „тешке повреде“.
За разлику од копнених, границе на мору између југословенских република нису биле одређене, па је то после осамостаљења био главни проблем у односима Словеније и Хрватске.
За Љубљану су у овом спору била кључна питања границе у Пиранском заливу и могућности директног контакта Словеније са отвореним морем.
Извор: Бета, Б 92
Бој за комадање Југославије још траје. Више прочитајте у посебном тексту.
