На Косову тренутно живи око 200.000 пунолетних особа, рођених у јужној српској покрајини, које не могу да добију косовско држављанство. Од тог броја, близу половине је српске националности.
С друге стране, српска деца која су рођена ван Косова, а родитељи су им пореклом са КиМ, такође не могу лако да добију тзв. косовско држављанство. За српску заједницу, по речима Милана Радојевића, заменика министра унутрашњих послова Косова, то је велики проблем јер је читава једна генерација од рата на овамо стасала у младе људе са правом гласа.
Радојевић за Спутњик каже да је проблем у томе што је законом који је донет у Приштини прописано да су важећа само документа који доказују да је неко рођен на Косову пре 1999. године.
„То је било све у реду до једног тренутка. Али од тада је стасала једна цела генерација, која је сада пунолетна, а и која не поседују те изводе. Приштина не признаје српске изводе рођених или венчаних које ми имамо на Косову… За њих је то неважеће. Међутим, колико је мени познато, не постоји ниједан законски акт, нити одлука владе, која је та документа прогласила неважећим. Тако да се ми сада налазимо у парадоксалној ситуацији, да наши грађани оду у матичну службу на Косову, да пријаве дете, добију личну карту или нешто друго и не могу ништа да ураде. Сада, кад су били избори на Косову, људи су хтели да гласају, имали су велике проблеме, јер им Албанци по матичним службама нису то дозволили“, објашњава наш саговорник.
Другим речима, каже Радојевић, Приштина не признаје ниједан српски документ издат после 1999. године. Како каже, све би то могао да разуме да постоји законски оквир за то, али тога нема, а објашњење запосленог на шалтеру углавном гласи да је издат од паралелних структура.
Иначе, предуслов да се добије држављанство Косова је поседовање личног броја, односно да су грађани убележени код Унмика или да имају њихову стару личну карту. Тренутно, да би остварили право на држављанство Косова, морају пре тога да остваре право на њихова лична документа, чиме стичу и право гласа. Тренутно, за ово је потребно доставити минимум 12 до 13 докумената којима доказују да су рођени на Косову, али и да имају пребивалиште на Косову.
Процедура добијања косовских докумената је врло напорна и спора и мимо ње се не може добити држављанство. Ово је превасходно проблем за Србе који живе на северу Косова, где и има највише Срба што им добрано отежава интеграцију у друштву. Радојевић каже да се иза свега крију и други мотиви.
„Са друге стране, њима и није у интересу да нам омогуће да дођемо до тих докумената јер би то показало да на Косову има више Срба него што они приказују“, наглашава наш саговорник.
У приштинским књигама које им је Србија предала не могу да се пронађу они који су рођени након 1999. године и њих не можете да нађете у копијама матичних књига које је Република Србија предала косовским властима.
Трећег марта ове године донето је административно упутство на седници косовске владе, пре парламентарних избора, којим се упрошћава процес добијања документа за „косовско држављанство“, али оно није ступило на снагу, иако је влада у техничком мандату имала овлашћења да доноси административна упутства.
Дакле, тренутно је ситуација да ли ће Срби моћи да остваре своја права ствар политичке воље министра унутрашњих послова, то јест да ли жели да потпише усвојени документ, који би тиме аутоматски ступио на снагу и трајно решио проблем. За Србе је то посебно важно јер се на јесен одржавају локални избори, који за српску заједницу имају много већи значај.
То административно упутство садржи одлуку којом се сва лична документа издата после 1. јануара 1998. године признају, а то су изводи из књига рођених и књига венчаних, као и друга матична документа, чијим признавањем се сви настали проблеми решавају и грађанима умногоме олакшава добијање косовских докумената.
Према тренутном закону о косовском држављанству, генерација младих људи која не испуњава никакве услове за добијање држављанства могла би да гласа на предстојећим локалним изборима. Проблем је и у томе што је документа која сада имају Срби на Косову, а која су издата након 1999. године, косовска влада прогласила неважећим.
Џевдет Хаџиу, из Одељења за цивилну регистрацију административне канцеларије Северна Митровица, за Спутњик тврди да стварног проблема нема и да је ствар само у спорој администрацији због великог броја захтева.
„Особе које су рецимо навршиле 18 година, а немају лични број издат од Унмика, треба да напишу захтев за добијање косовског држављанства. За децу рођену од 1999. године наовамо постоји процедура за то. Оно што је важно је да они у оквиру докумената која попуњавају треба да наведу пребивалиште на територији Косова. Једини проблем је што је сада велика навала и службеници не могу све да постигну“, каже наш саговорник, нерадо признајући да добра већина оних који имају тај проблем припада српској заједници.
На територији Косова и Метохије, укључујући север, живи око 150.000 Срба. Узимајући у обзир да су српске породице са Косова „претекле“ албанске по бројности деце у породицама, где према расположивим подацима има све више српских породица са по шесторо деце, док је просек троје деце по породици, постаје јасно зашто Албанци не желе Србима са Косова тако лако да признају да постоје.
Статистика са краја 2015. године говори да је те године склопљено 15.000 „српских“ бракова или 25 одсто више него 2000. године. А према званичним информацијама Клиничко-болничког центра Приштина, са измештеним седиштем у Грачаници, наталитет српске заједнице на Космету значајно расте. Тако је, према последњим подацима, наталитет Срба на Косову и Метохији повећан за десетак одсто у централном делу Косова, осам одсто у северном и око 12 одсто на подручју Штрпца. Процена је да ако се наталитет и даље буде повећавао тим темпом, треба очекивати да ће се и број Срба повећавати, посебно у северном делу Косова и на подручју Штрпца и Косовског поморавља. Интересантно је да је број рођене српске деце последњих година порастао и у пећком округу.
