„Чини ми се да није далеко време када ће светски моћници закључити да је много јефтиније финансирати медије него ракете. Јер ракетама на ракете они неће ићи, то је сасвим сигурно, али медијима одавно иду једни на друге. Сада је све толико огољено, да ако пажљивије пратите, видите да су сви медији оружје у нечијим рукама.“
То је поручила главна уредница Спутњика Србија Љубинка Милинчић на скупу „Нова међународна реалност — изазови и перспективе“, коју је у Београду организовала фондација Београдски стратешки дијалог.
Искусни новинари, који су били извештачи из кризних региона, разговарали су на панелу „Улога медија у обликовању савременог друштвеног и политичког контекста“ о томе да ли су медији мегафон у рукама политике и да ли су медији последица или генератор подела.
Рука која управља медијима често није видљива, истакла је Љубинка Милинчић, поготово у великим земљама, али последице су итекако видљиве. У Америци, на пример, наводи она, постоје један или два медија који у Трамповој политици могу да виде и понешто позитивно.
„Када амерички медији говоре о Русији, уколико новинар сумња у информацију да је Русија изабрала америчког председника, прво мора да дâ отказ, да би се потом чудио због тога што је морао да пише, не према истини или савести, већ онако како је уредништво од њега очекивало“, каже Љубинка Милинчић.
У дигиталној ери медији постају све ирелевантнији, сматра некадашњи продуцент „Скај њуза“ и дописник из Ирака Јакша Шћекић, јер долази до „фрагментације медија“.
Захваљујући друштвеним мрежама и интернету, не постоје медији који могу пресудно да утичу на формирање друштвене свести. Иако су два највећа таблоида у Великој Британији навијала за Терезу Меј, она није победила на изборима, каже он. Слично важи и за америчке изборе — иако су мејнстрим медији навијали за Хилари Клинтон, победио је Доналд Трамп.
Главни извор информисања Американаца млађих од 40 година су друштвене мреже, а људи највише верују вестима које су поделили њихови пријатељи, објашњава Шћекић. Најмање се, према његовим речима, верује новинарима.
Јавни сервиси одумиру. Ви данас бирате шта хоћете да гледате, кад хоћете да гледате и сами сте себи главни и одговорни уредник“, каже Шћекић.
Чињеница да је Доналд Трамп победио на америчким изборима и поред медијске кампање која се против њега водила, дописника аустријског јавног сервиса ОРФ из Србије Кристијана Вершица наводи на закључак да емоцијама народа не може да се манипулише.
Друштвене мреже, појава мобилних телефона који могу да снимају и појава канала као што је Јутјуб, довели су до тога, каже Вершиц, да су новинари изгубили право на најбољу слику.
„Живимо у фази атомизације медија и медијског простора и мислим да је у тој ситуацији веродостојност једина функција коју ја могу да имам као дописник“, каже Вершиц.
Традиционални медији, осећајући да се приближава крај њиховог доминантног утицаја на светску политику и креирање јавног мнења, распродају свој капитал, који се пре свега састоји у кредибилитету, каже Бојан Бркић, уредник спољнополитичке редакције РТС-а.
„У претходном периоду догађао се процес у којем су пословни интереси куповали медијске куће, њихови власници су се повезивали са политичарима. Ова ’кланица‘ коју трпи Доналд Трамп сигурно ће допринети смањењу кредибилитета пред сопственим јавним мњењем. Отворено стављање на једну или на другу страну, приказивање слике која је доминантно оваква или онаква, без довољног степена дебате о неким темама, утицаће на то да опадне кредибилитет традиционалних медија“, објашњава Бркић и додаје да се ситуација додатно компликује са дигиталном револуцијом.
Млади су све више окренути друштвеним мрежама и интернету и што више њихови родитељи буду губили поверење у традиционалне медије, све више ће се препуштати, како каже, мутним водама милиона и милиона дигиталних медија, закључује Бркић.
А да ли је заиста будућност медија утапање у море друштвених мрежа, како то неки учесници сматрају?
Љубинка Милинчић тврди да, ипак, није, јер ниједна фејсбук страница нема милијарду и по прегледа, колико има интернет страница телевизије Раша тудеј.
Она такође наводи примере из рата у Сирији, када су се у западним медијима појављивале фалсификоване слике мртвих и рањених, наводних жртава сиријских власти. Ни то, према њеним речима, није потекло од друштвених мрежа, већ из појединих медија. Друштвене мреже служиле су само као средство ширења тих лажних информација.
Владајуће мишљење не креирају друштвене мреже, већ медији, каже Љубинка Милинчић. Друштвене мреже „муте воду“ и стварају неповерење, али не постоји особа или идеја која без помоћи медија може да успе или постане владајуће мишљење.
Прочитајте још:
