После изјаве потпредседника Владе Руске Федерације Дмитрија Рогозина за Спутњик да се у Српско-руском хуманитарном центру налази свега неколико руских ветерана спасилаца, две мачке и неколико паса, у Центру непрекидно звоне телефони.
Иако је Рогозин употребио малу дозу сарказма како би поручио да су Западу велике очи у страху од Русије, па хуманитарни центар карактерише као шпијунски, па и као војну базу, очигледно су многи помислили да руски и српски спасиоци имају мали зоолошки врт. Јавили су се и из једног друштва за заштиту животиња да питају да ли их редовно хране и да ли су чиповани.
Неки су се и упутили у Центар, али су се зауставили на капији. Екипа Спутњика је ушла, ми смо се најавили, па је Алпа била везана.
Да, Српско-руски хуманитарни центар има станара са четири ноге. То је белгијски овчар малиноа, који је стигао као поклон српских ватрогасно-спасилачких јединица. Дошао је пре нешто више од три месеца и већ је, како кажу, ушао у систем, зна шта му је посао.
Иако су од интервјуа с Рогозином прошла четри дана, прича о животињама и даље је главна шала у центру. Директор са српске стране, Бојан Гламочлија, каже да новинари даље зову и питају колико животиња има Центар, колико паса, колико мачака.
„Били смо у чуду док нисмо погледали интервју с господином Рогозином на вашем сајту. Стекао сам утисак да господин Рогозин заправо сматра да су нама потребне животиње, додатни пси. Можда ће нам и поклонити неког пса који ће нам служити за обуке, претраге и све чиме се бавимо овде у Центру“, каже Гламочлија у шали.
Али нисмо сигурни да се шали, јер са доласком Алпе Центар је много добио. Она учествује у обукама на рушевинама, вежба претраге и акције спасавања.
Кад осети да је неко под земљом или бетоном жив, овај сјајан пас реагује, лаје и копа. То је раса која је изузетно интелигентна и послушна, а заштита јој је основни инстинкт. Зато је идеална у оваквим акцијама.
„Сви који су у систему заштите и спасавања знају колико нам овај пас значи. Тренутно имамо само њега, а волели би да имамо још обучених паса, много би нам значили у свим ванредним ситуацијама. А што се тиче мачака које су поменуте у интервјуу господина Рогозина на Спутњику, то су мачке које су нас некада посећивале. Волели би да имамо више и мачака“, каже Гламочлија уз осмех.
Сви у Центру обожавају Алпу, али она ипак време највише воли да проводи са спасиоцем Андрејем Диконовим. Пса му је предала група која је у Нишу боравила пре њега, јер се спасиоци из Русије овде смењују на свака три месеца.
Андреј је у Москви радио са кинолозима, тренерима, а занимљиво је да је у тим вежбама заправо симулирао жртву коју је пас морао да пронађе под рушевинама.
„Када се срушио аква-парк у Москви, први пут сам видео како пси проналазе унесрећене. Пре тога нисам веровао да је то могуће, а тада сам се уверио својим очима. Сви у нашем тиму у Русији имају велико поверење у њих, јер понекад софистицирани уређаји које имамо не могу да детектују људе под рушевинама, а када пустимо псе, успех је загарантован“, каже Андреј за Спутњик.
И он тврди да у Центру није видео мачке, али ни људе који овде не треба да буду, јер Алпа је спасилац, али је пре свега газдарица која чува кућу.
Алпа је очигледно растерала мачке које су се мотале по Центру. После дружења с њом, сигурни смо да им не би фалила длака с главе, јер овај пас је члан посаде Српско-руског хуманитарног центра, у служби свих на Балкану, ако им затреба помоћ. Али мачке то не знају, у страху су велике очи, како рече Рогозин.
