Како пише немачки лист „Ханделсблат“, ради се о последицама санкција, које су уведене у лето 2014. године након што је Крим ушао у састав Русије и реципрочних мера Русије — забрана увоза пољопривредних производа из САД и ЕУ. Тачну суму је тешко израчунати, јер је са санкцијама пала цена нафте, што је додатно ослабило руску економију која се налази у рецесији од почетка 2014. године. Ове факторе је практично немогуће раздвојити.
Руски председник Владимир Путин признаје: „Санкције су, природно, утицале на руску економију, али су највише утицале на спољноекономску конјунктуру, укључујући пад цена енергената“. Он је пре две недеље током вишесатних одговора на питања грађана навео да „УН сматра да смо ми због санкција изгубили од 50 до 52 милијарде долара, док су они који су увели санкције изгубили 100 милијарди“.
„То је мач са две оштрице који свима наноси штету“, сигуран је руски председник.
Пренос производње
О томе колико је за ту штету криво неспровођење реформи и пад цена нафте, а не толико санкције, говоре следеће цифре: од јануара 2014. године до децембра 2016. године извоз Немачке у Русију се смањио за 41, односно 42 одсто. Извоз из Кине која се није придружила санкцијама смањен је за исти тај период за 33 одсто.
Приликом рачунања штете од санкција, експерти из САД, Русије и Немачке полазе од тога да од 20 одсто до 30 одсто губитака при извозу у Русију непосредно зависи од санкција и око 20 одсто од пада економије у Русији након 2013. године.
Број представништава немачких фирми у Русији смањен је због економске кризе, са 6.000 до 5.300. Према прорачунима, од санкција је било изгубљено 60.000 радних места, док је смањење производње коштао бизнис у Русији 13,5 милијарди евра. Случајеви банкротства, на пример магдебуршке фабрике, за производњу машина „Вакома продакшен“, према подацима Источног комитета, очигледно су били изузеци. Од лета 2016. године ниска тачка пада у трговини са Русијом је већ превазиђена. Међусобна трговинска размена је отада опет порасла. Док се извоз нагло смањивао, изгледа да због бољих услова за рад инвестиције у Русију опет расту. Према подацима Источног комитета, у Русији мање извозе, али и више производе. Источни комитет се залаже да се етапно укину санкције — у зависности од напретка у реализацији Минског споразума за смиривање стања на истоку Украјине. Осим тога, комитет жели озбиљно да разговара са Комисијом ЕУ и Евроазијском економском комисијом о стварању заједничког економског простора од Лисабона до Владивостка.
Око 40 држава света учествује на различите начине у економским санкцијама против Русије. Поред Украјине, Норвешке, Канаде, Јапана и Швајцарске под притиском ЕУ придружиле су им се и кандидати за ступање у ЕУ, као што су Албанија и Црна Гора, док је Србија то одбила. Против Русије нису увели санкције ни важне економске силе као што су Кина, Индија, Бразил, Турска, Египат, Израел, Јужна Африка и Јужна Кореја.
