„Коментаре на нова саопштења украјинских специјалних служби, разуме се, треба да дају стручњаци. Али овакви коментари су могући само у случају да с украјинске стране о томе говоре стручњаци за сајбер-безбедност, наводећи конкретне доказе, а не стручњаци за наметање русофобије и без било каквих доказа, као што се то догађа сада“, рекао је сенатор.
Он је подсетио да су исти ови „стручњаци“ из Службе за безбедност Украјине оптуживали Русију за убиство бившег посланика Државне думе Вороњенкова „не неколико дана или сати, него неколико минута пошто је извршен злочин“.
„И с каквом су само упорношћу покушавали и покушавају да ’натоваре’ Русији кривицу за оборени малезијски ’боинг’, уместо да објаве или макар да предају међународним експертима дешифроване разговоре сопствених авио-диспечера“, нагласио је Косачов.
Одбијање руског софтвера учинило је компјутере у Украјини неотпорним на било какве нападе, укључујући и хакерске, сматра Косачов.
„У Украјини су, као што је познато, забранили руски софтвер и општепознате и општепризнате рачуноводствене програме који су били инсталирани на огромној већини компјутера у украјинским фирмама. Нови програми су, како су ми објаснили стручњаци, неотпорни на све и свашта, стога и на аматерске хакерске нападе“, рекао је Косачов.
Служба за безбедност Украјине саопштила је раније данас да су у напад вируса „Пећа“ умешане руске специјалне службе.
Глобални напад вируса у уторак оборио је ИТ-системе компанија у неколико земаља, а највише је погодио Украјину, као и руске компаније. Нападнути су компјутери нафтних, енергетских, телекомуникационих и фармацеутских компанија, као и државних органа.
„На основу информација које смо добили, поред осталог, у сарадњи с међународним антивирусним компанијама, имамо основа да сматрамо да су у нападе умешане исте оне хакерске групе које су у децембру 2016. године напале финансијски систем, објекте саобраћаја и енергетике Украјине уз коришћење ’TeleBots’ и 'Blackenergy’. То сведочи о томе да су у напад умешане специјалне службе Руске Федерације“, наведено је у саопштењу.
Додаје се да је напад био планиран раније и да се одвијао у неколико етапа.
„Без обзира на то што сајбер-напад ствара утисак да је реч о обичном вирусу типа „ransomeware“ (програмски софтвер за изнуђивање новца), створеног ради богаћења, овај вирус је заправо покриће за масовни напад усмерен на Украјину. О томе сведочи одсуство реалног механизма да се узму финансијска средства. Примитивност тог механизма потврђује мишљење да богаћење није било циљ напада“, наведено је у саопштењу.
Основна сврха вируса била је, како је наведено, уништавање важних података и нарушавање рада државних и приватних установа у Украјини.
Истовремено, вирус је напао и руске компаније „Росњефт“, „Евраз“ и „Инвитро“. Банка Русије је саопштила да је забележила хакерске нападе усмерене на системе руских кредитних организација.
