Дијалог са Приштином прелази на председнички ниво, а покрећемо разговоре о измени Устава. Један од највећих стратешких циљева Србије и Владе која није ни проамеричка ни проруска већ српска је — повећање наталитета у земљи.
Све ове новости открио је председник Србије Александар Вучић у ексклузивном интервјуу за Спутњик, првом након свечане инаугурације у Палати „Србија“.
На Андрићев венац смо стигли у недељу ујутру. То је, кажу у председништву, радни дан.
За почетак, откријте нам — ударну вест — хоће ли до Србије доћи неки гасовод са истока? Какве су нам сада шансе пошто се због ЕУ изјаловио „Јужни ток“?
— За нас је од кључног значаја нови договор, оно о чему смо разговарали и са Алексејом Милером. О томе сам причао и са Бојком Борисовом. Дакле, Руси раде „Турски ток“ и они преломе цевовод близу турско-бугарске границе и он иде ка Истанбулу и највећим турским градовима. Раније је била идеја да се даље иде кроз Турску, Грчку, Македонију и Србију. Данас постоји још реалнија идеја пошто Бугари праве Европски центар за примање гаса са различитих страна. А највећим делом је то руски гас. Нашли су Бугари веома мудро решење и мислим да имају подршку и Немачке. Када направе тај центар, негде између Бургаса и Варне, дотле ће да дође гас, иде до Софије и улази у Србију.
Какве су онда наше даље шансе?
— На граници са Бугарском ми преузимамо и морамо да саградимо гасовод, сами, или, на пример, уз помоћ Русије, што би било лакше. Дакле, на граници примимо 9,8 милијарди кубних метара гаса. Ми смо транзитна земља, али од нас иду кракови ка РС, БиХ, Приштини, Хрватској и добијамо транзитне таксе. Сваки гасовод који пролази кроз Србију нама одговара, али ово је најбоља варијанта. Ово је велика развојна шанса за нашу државу, економију, индустрију. Комплетну гасну мрежу бисмо изградили.
А шта ако малигни утицај Запада то заустави?
— Ми смо спремни да примимо најјефтинији и најбољи гас од кога било. Пет година су нам говорили о јефтинијем гасу преко Крка, преко овога или онога, али то би било двоструко скупље. Да ли из Александропулуса да повучемо, а да буде јефтиније или из Литваније, па не можемо. И после пет година смо се вратили на почетак. Нећемо да купујемо дупло скупљи гас. Са новим пројектом, са мало среће, зарађивали бисмо од 100 до 150 милиона евра годишње.
- ШТА ЈЕ НОВО НА АНДРИЋЕВОМ ВЕНЦУ
Па добро, шта се у вашем животу променило од када сте председник Србије?
— Ево, недеља је, а ми радимо. У понедељак путујем у Брисел на неформалне разговоре са албанском страном и данас се за њих припремам. Тај дијалог никада није лак, па кроз све теме и све финесе морамо да прођемо унапред. Такав приступ је неопходан да бисмо увек могли да знамо шта су жеље Приштине и како да бранимо своје циљеве.
Тако је било и кад сте били премијер, али шта је ново?
— Имам много мање дневних проблема и састанака који сте тичу штрајкова, разноразних захтева. Ова позиција омогућава да се бавим стратешким и суштинским питањима за будућност државе Србије. Нажалост, и даље, због различитих захтева и чињенице да сам председник највеће странке, људи свакодневно долазе, па неке можете да одбијете, а неке не.
Значи ли то да ћете бити мање у јавности?
— Не мислим да се ривалима додворавам причама да ћу мање да радим, практично, да ћу бити лењ да би они били срећни. Радићу марљиво, бићу вредан, обављаћу тешке послове, доносићу одговорне одлуке и мораће на другачији начин да ме победе. Не могу се уздати у моју лењост или неактивност.
Нико вас не критикује што сте вредни?
— Сетите се колико смо само критиковани за Бриселски споразум, а данас ми тражимо да буде спроведен, а не спроводи га албанска страна. Био сам најжешће критикован због Закона о раду и мера фискалне консолидације, а то нас је довело до највећих успеха у прошлој и овој години. Само четири земље ЕУ имају бољи однос прихода и расхода у буџету него што је у Србији. Јавне финансије су под контролом, али су биле неопходне тешке мере и тешке одлуке.
- КО ЈЕ ВЕЋИ ХАРАДИНАЈ ОД ХАРАДИНАЈА
Вратимо се на нове преговоре у Бриселу. О чему ћете разговарати са Тачијем кад Приштина одбија да формира ЗСО?
— Кад помислим на те разговоре, никад ми није лако, али не жалим се. Верујем да ни Тачију није пријатно да среће мене. Овога пута нећемо имати прецизно утврђене теме, причаћемо о томе како видимо Косово и Метохију за годину, пет, десет, петнаест година. Важно је да се дијалог настави јер се тако смањују тензије. Север Косова не може да буде угрожен, али разговор је неопходан пре свега због нашег народа на централном Косову, његове егзистенције, сигурности и безбедности. Они су у великој мери препуштени себи јер немамо ни полицијску ни војну нити било какву другу заштиту за њих.
Али чему да се надамо од тих разговора кад Приштина не испуњава договорено?
— Ми, као и увек, наступамо јасно, отворено и искрено, у складу са нашим ограничењима која се односе на државне интересе. Албанци су у претходном периоду променили понашање. Све су почели да третирају као своје унутрашње питање и да намећу тезу да немају потребе ни да преговарају са Београдом. Понављају: „То је питање Косова, а ми смо независна држава“. Ми смо одговорили: „Добро, ако је тако, немојте ни да преговарате“, па да видимо како ће то да им функционише. А онда су схватили да то тако не може да функционише.
Хоће ли се преговори Београда и Приштине и званично подићи на председнички ниво како се најављује?
— Мислим да ће се то догодити. Јер ако Срби са КиМ морају да сарађују и разговарају са свима, па и са Харадинајем, тешко да неко може да натера Београд да буде срећан и да седне за сто са неким кога гонимо по потерницама за најтеже могуће злочине.
Шта ако Харадинај буде премијер Косова? Хоће ли га Запад прихватити?
— Од западњака сам више пута чуо да би то за њих била непријатна ситуација, али да би радили са сваким кога изаберу Албанци. Срби ће са том чињеницом морати да живе, а Београд не може да буде одушевљен ни Харадинајем ни Куртијем. Између њих не видим разлику, осим што се један доказао у борби против Срба, а други још није, па би можда да буде већи Харадинај и од Харадинаја. У сваком случају, то је компликован процес, али боље да се разговара него да нема дијалога.
Имате ли утисак да су Срби са Косова таоци — да бисмо их заштитили, прихватамо и оно што не бисмо желели, а још горе би било да то не прихватимо?
— Шта год да кажете у праву сте. Истина је, лако је манипулисати тим чињеницама. Шта год да направите, појави се неко из центра Београда и каже да то није паметно. А кад га питате, хоћеш ли ти да одеш у Доњу Гуштерицу, Угљаре, Велику Хочу, не би отишао ни на седам минута. Не знају ни где су та места, али знају да нам држе придике сваки дан.
На шта сте мислили кад сте најавили унутрашњи дијалог о Косову? Премијерка Брнабић је поменула за Спутњик и дијалог о НАТО-у…
— За НАТО су ствари јасне, Србија остаје војно неутрална. Са друге стране, сматрам да је важан унутрашњи дијалог за сва стратешка питања, а међу њима је свакако и Косово. На консултацијама за избор Владе питали су ме и ДСС и радикали са једне, и Чанак и Чедомир Јовановић са друге стране, шта сам мислио под тим дијалогом. Рекао сам им да је важно за друштво да не стављамо ствари под тепих и да немамо унапред припремљене одговоре него да знамо шта нам је чинити. Да знамо тежину положаја на КиМ, да знамо колико је Срба, да знамо шта за њих можемо да урадимо и да видимо шта је то што је реално. То што ће неко на сваку моју реч да ми одговори да је она против небеске или вишње Србије, боље да ми не говори. Јер је у манастире и цркве на КиМ Србија више уложила него што су остали у претходних 30 или 40 година. То знају и у Српској цркви.
Kaд кажете „реалност на Косову“ многи помисле да желите да прихватите фактичко стање да Косово није у Србији?
— О томе уопште нисам говорио. Ја сам као председник републике положио заклетву држећи десну руку на Уставу Србије и изговарајући речи о Косову и Метохији. То не значи да нисам спреман да чујем шта се заиста дешава на Косову. Питам све политичке хероје који ми замерају — зашто нису 2008. године интервенисали када је Косово противправно прогласило независност. Зашто тад нису решили проблем на свој начин кад су толико храбри. Зашто су покварени? Зашто то сада траже.
Опозиција постоји да би власт била боља…
— Да, било би добро када би они заиста чинили да власт буде боља и да Србија буде боља. Плашим се да се неки не радују успесима државе већ се радују да буде горе, како би они добили прилику. Не разумем ирационалне ставове када се бавите политиком. Хоће ли деца да нам живе у земљи која има раст од три, четири, пет одсто, или ћемо да се лажемо да у Штимљу сви певају песме Боре Чорбе и иду у српску цркву, а у Штимљу и нема Срба.
- ШТА ЋЕ БИТИ СА ПРЕАМБУЛОМ
Најавили сте и разговоре о промени Устава, а нови министар Бранко Ружић поменуо је и могућност промене Преамбуле… Хоће ли се мењати део Преамбуле који се односи на Косово и Метохију?
— Када сам причао о дијалогу за промену Устава, нисам ни размишљао о Преамбули. Сада вам кажем, тешко ћемо доћи до консензуса за промену Устава, али ја желим да отворимо дискусију. Имамо ми две трећине у парламенту, није то проблем, али ја не желим као председник да мењамо Устав без широког договора. Устав се не доноси на силу, па да траје годину, две или пет. То је документ који треба да буде на снази следећих педесет или сто година. Ужасно је важно да тако сви приступимо томе. Дакле, понудио сам дијалог у Србији, а онда сам видео да мало ко жели стварни разговор. Неки мисле да ће преко ноћи да дођу на власт тако што не размишљају о Србију него ће да вичу „Вучићу, диктатору“, што ће сви да објављују.
Колико сам вас разумела, дијалога о уласку у НАТО нема?
— Ту су ствари јасне. Србија остаје војно неутрална. Имамо коректан однос и са НАТО-ом и са ОДКБ-ом, тако ће и да остане и нико нам неће бирати од кога ћемо да купујемо оружје. То сам јавно рекао пред свима.
Зашто вам међу суседима није прошла идеја о стварању регионалне економске уније?
— Рекао сам и у Дубровнику — нећете, ни не морате. Али Србија има око две милијарде страних директних инвестиција. Нико у региону нема више од 400 милиона, ни Црна Гора, Македонија, Албанија. Ако се удружимо, уједначимо пореске стопе, укинемо царине, приближимо субвенције, то је тржиште од 20 милиона људи.
Нешто као Југославија?
— Да, али није политички савез као Југославија. Свако има своју независност и суверенитет.
Као заједница независних држа
— Одједном бисмо постали неупоредиво атрактивнији и за инвеститоре. Лакше бисмо извозили производе, бићемо третирани као снажнији и јачи.
И шта им се онда не свиђа?
— Нисам чуо ниједан аргумент против тога, а идеја се допала и ЕУ. Схватио сам онда да је неко са стране против, па су онда и припадници суседних земаља изашли против. Зато сам рекао, заборавите све, као да ништа нисам предложио. Ако је аргумент да ћемо сви заједно да уђемо те три-четири године у ЕУ и да нам није потребна замена за то, тешко ћемо ући за то време. И ЕУ тражи више времена због својих унутрашњих проблема, а ми морамо да живимо и у следећих, пет, шест, десет година док не приступимо ЕУ.
Дакле, нису економски аргументи по среди. Лепо је то што се ви у Дубровнику испричате, али после тога Сарајево не решава ко је хтео да вас убије у Сребреници, а Црна Гора поручује да може да ратује и против Србије. Дипломатски је можда паметно што сте то прећутали, али то су страшне поруке…
— Тачно је да нисам на то одговорио увредама, али сам рекао нешто што је важније од свега. То ћу да поновим. Ни НАТО ни Црногорци нити било ко неће нападати Србе ни на Косову и Метохији нити било где друго. Изјава је јасна и фер. Мислим да је црногорски званичник Бошковић позвао Вулина да му каже да је та изјава извучена из контекста или тако нешто. Свакако, то што се Србима догодило деведесетих неће се поновити и то сам рекао и у Јасеновцу и свуда. То сада говорим и као врховни комадант. Никога да нападамо нећемо, али нећемо дозволити ни протеривање и убијање нашег народа.
- СА ЧИМ СТИЖЕ ШОЈГУ
Рогозин нам је рекао да ћете ви да нам саопштите кад стижу „мигови“ из Русије?
— Мислим, веома брзо. И мислим да ће Србија бити значајно сигурнија после дана и недеља које су пред нама. Ако погледате и наменску индустрију, заостајали смо у развоју 20-30 година и за Западом и за руском механиком и електроником. Покушавамо ту разлику да премостимо и фабрика коју сам у суботу у Узићима отворио је прва високотехнолошког нивоа. Још нисмо у стању да направимо возило за војску са независним вешањем са погоном на четири точка. То је важно за покретљивост за војна возила. То су као „камаз“ возила. Када би они хтели да направе фабрику овде, ми бисмо све што треба дали и платили.
Покушавате ли да их доведете?
— Покушавамо. То сам чинио више пута.
Да ли је у плану и фабрика за ремонт хеликоптера?
— Јесте, радимо на томе.
Сергеј Шојгу ће, како се најављује, ускоро посетити Београд…
— Очекујем скори долазак министра Шојгуа, као и долазак тенкова и извиђачких возила. То је за нас значајно. Иако су неке незналице говориле „шта ће нам“. Потребни су нам, то је огромна заштита. То у значајној мери мења ствари за нашу земљу. Наше способности одбрамбене драматично расту у једном дану.
Нису нам случајно гађали тај одбрамбени систем 1999…
— Тако је. Данас имамо три или четири ловца 29, а у блиској борби нема бољег авиона. Када комплетирамо све са радарским системима и противваздушним дејством, грађани ће сигурно да се осећају. Што се тиче наменске индустрије, нажалост, свуда се ратује и ми можемо у наредних 20 година да продамо све што направимо.
Како оцењујете турбулентне односе у свету и где је ту Србија?
— Сада имамо мултиполарни свет. Четири су велике силе: САД, Кина, Русија и ЕУ са Немачком на првом месту. Гледамо да обезбедимо различите интересе у различитим деловима света. На делу је сучељавање сила политички, војно и економски, а индиректни сукоби су сваког дана. Морамо у тим оквирима да водимо мудру политику и да се чувамо. И трава страда кад слонови иду.
Хоћемо ли успети да се сачувамо, као што је Тито заузео позицију несврстаних?
— Чуваћемо војну неутралност и независност. Није лако. Борба траје на дневном нивоу. Али Владе пре нас слале су дневни ред у амбасаде на одобравање, па су га телефонски усвајали. Данас у Србији не владају амбасадори.
Хоћете ли ви као председник увек знати шта Влада усваја?
— Не на дневном нивоу, али стратешки сигурно. Па зар би неко да укине демократију у Србији. Ја сам председник највеће странке у Скупштини, коју је изабрала Влада. Не мисли ваљда неко да може да нам укине право да као странка која је победила на изборима доносимо важне одлуке за земљу.
- РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ СКОТА И ЧЕПУРИНА
Једни замерају да је због премијерке Влада проамеричка, а други кажу да је због појединих министара проруска. Чија је?
— Ми имамо српску Владу. Грађани имају председника који је Србин, што није најважније, и који ради у интересу Србије. У првом тренутку су се побунили једни због кадрова у Влади, а потом су и други скочили из лонца због неких других министара. То је доказ да имамо српску Владу која ће радити у интересу Србије.
Осећате ли директне притиске споља, као што амбасадор Скот каже, да у Србији постоји „малигни утицај Русије“? Каже ли то он и вама или је то само „представа за јавност“? Је ли вам неко из Русије, на пример, рекао, „мора Дачић да буде премијер“?
— Нисам имао прилику да то ико од мене тражи. Није то ни Скот радио. А и њему смо јавно рекли да не видимо никакав малигни утицај Русије. Свима кажемо да радимо коректно са руским, америчким и европским партнерима. Али шта год бих рекао, каквих све притисака имам, морао бих да одем у пензију, а ја још нисам за пензију. Али имам белешке од бриселских преговора па надаље и можда их једном и објавим. То би било читано штиво. Људи не би веровали какви су све били разговори о Косову, Сребреници и разним другим темама.
Каже ли вам амбасадор Русије Чепурин да је утицај Америке страшан овде?
— Није ми то рекао Чепурин.
Јако ми је драго због тога. Прешла бих на тему Русије. За почетак, недавно је била кампања против НИС-а у једним дневним новинама. Они су доказивали преко анонимних саговорника да је рудна рента ниска и свашта још, а ви као Влада нисте реаговали.
— Штампа у Србији је слободна и не бих да коментаришем писање дневних новина. Партнери смо са „Гаспромом“ и важан је нови договор о складишту. Рудна рента је ниска, али смо то раније потписали и немамо коме да се жалимо.
А јесмо ли потписали да се убрзано експлоатишу нафтна поља, што нам, наводно, наноси штету?
— Добар део нафте је извучен и то је био разлог профита у првим година. Али, сад имамо преоријентације НИС-а и „Гаспрома“, што је добро. Сад се предвиђа дубока прерада, што је добро.
Ствара се утисак да је НИС опустошио наша поља…
— Као да ми то не бисмо учинили… Није све било апсолутно идеално али данас иде набоље. Разговарао сам са Кирилом Тјурдењевом, свестан шта је развој НИС-а. Реч је о одличном професионалцу и резултати ће бити још бољи. НИС је један од највећих пунилаца нашег буџета. „Гаспром“ нам је од великог значаја, као и да дођемо до складишта 750 милиона кубних метара, а убрзо креће изградња. Ми ћемо тада пола године моћи да издржимо без гаса.
- СЛИЧНОСТ ТРАМПА И МЕНЕ
Како ће се решити проблем са статусом Хуманитарног центра у Нишу? Одужила се та прича, премијерка је за Спутњик најавила да је то један од приоритета…
— Нисмо у лакој ситуацији.
Шта то значи?
— Није једноставно да говорим у свему. Али сви знају да нисмо у лакој ситуацији. Влада ће донети одлуку о том питању.
Је л вам то стварно толико оптерећење?
— Стварно ме то питате?!
Да. Ја знам, али хоћу да и људи чују.
— Јесте, велико. Шта год да уради Влада или неће бити фер и поштено, или ћемо имати другу врсту последица.
Како оцењујете истраживања да су млади у Србији против ЕУ?
— То је јасан тренд и то ме не изненађује. Србија жели у ЕУ као што нећемо да уводимо санкције Русији и да им забадамо нож у леђа. Мој син Данило ми каже: „Ајде ти и твоја ЕУ“. Ја му кажем да сачека петнаест година, па ће разумети ову политику као што разуме и однос према Русији. Улазак у ЕУ више не зависи само од нас. Само један мањи део. Нама су тражили да имамо заштитника грађана, а многи у ЕУ га немају, иако су знали да је на тој функцији у Србији политичка личност. Многе чланице ЕУ не признају националне мањине, а нама замерају однос према мањинама… Замерају на медијској ситуацији. Па у којој земљи има да сваког дана медији воде кампању против председника!
У Америци?
— То је тачно, Трамп и ја смо у сличној позицији. По цео дан се медији баве нама двојицом. Оно што њему раде „Њујорк тајмс“ и Си-Ен-Ен, и мени раде.
Исто „Њујорк тајмс“ и Си-Ен-Ен?
— Не, али по истом принципу.
Шта су вам укратко, стратешки циљеви?
— Политички, неопходна је стабилност и сигурност региона. Економски, даље јачање привреде и раста. И треће, смањићемо негативан природни прираштај, што је неопходно за будућност. У првом тромесечју ове године имамо више рођене деце него 2016, и то за око хиљаду и по деце. Током 2011. и 2012. губили смо сваке године око 47 хиљада становника. Сад се држимо на око 31 хиљаду на годишњем нивоу и желимо да спустимо на од 18 до 20 хиљада мање људи годишње.
Планирате ли неке финансијске подстицаје?
— То нам сад није проблем, али није популациона политика само финансијске природе. У срединама где живе сиромашнији грађани, већи нам је наталитет. Чак и у Београду су најстарије општине уједно и најбогатије — Стари град, Врачар и Савски венац и оне имају најмању стопу наталитета. Дакле, морамо стратешки да урадимо и неке друге ствари. Узећемо стручњаке из разних земаља да применимо мере које су они применили и то не за једнократне помаке, већ за дугорочан позитиван тренд. Најлакше је ако је до новца, али бојим се да побеђује и фактор себичности, па се мање размишља о будућности, а више о самом себи.
То је светски тренд, али важно је и да родитељи осећају сигурност да ће им деца остати овде, а не отићи негде у бели свет…
— Свакако. Мислим да нам се негативан прираштај и смањује јер се та сигурност повећава.
Како вам је беба, син Вукан?
— Вукан је добро. Напредује, има грчеве и ја обично кажем да се он смири кад га узмем у руке, али то недовољно често радим. Поносан сам на своју децу, и Милицу и Данила. Милица иде у руску школу. На њу сам нарочито поносан, не добија четворке. Биће нешто посебно. У свему је успешнија од мене.
