„Успели смо да се изборимо за то да ЗСО као концепт постане универзално прихваћен и да сада на њеном стварању инсистирају чак и представници држава које су признале једнострану независност КиМ“, рекао је Ђурић за РТС.
Сутрашњи састанак, додаје, биће састанак кључних политичких фигура Срба и Албанаца, јер су то најкомпетентнији легитимни изабрани представници наше државе и представници политичара Албанаца са КиМ.
Ђурић истиче да ће састанак бити још једна прилика да искажемо нашу потребу и жељу да се спроведе и оствари оно што је договорено и да изразимо наше уверење да се проблеми могу решавати само кроз дијалог.
„Ми смо у мандату Владе Александра Вучића имали 223 различита састанка у оквиру дијалога Београда и Приштине и то је један од важних, ако не и главних разлога што можемо да се похвалимо тиме да у претходне три-четири године ниједан Србин или Албанац није погинуо на КиМ“, рекао је Ђурић.
Коментаришући Тачијеву изјаву да је Приштина заинтересована за нову динамику дијалога и за то да он буде завршен „потпуном нормализацијом“, Ђурић каже да треба судити према делима, јер поједини албански политичари изјаве један дан нешто слично, а онда други дан говоре о „великој Албанији“.
Београд се, истиче, све време бори да наш народ, у политичком смислу остане на КиМ где су Срби у економском смислу подржани, где је држава била присутна у свим српским срединама и где је у претходне две-три године изграђено више од 300 нових кућа и станова…
Борбом кроз дијалог да се ниво њихових политичких права повећа, ми стварамо претпоставке за њихов дугорочни опстанак на КиМ, подвукао је Ђурић.
„За разлику од многих који су запаљивом реториком о стварању ’велике Албаније‘, претњама Србима на КиМ и читавој Србији, идејом о стварању тзв. војске Косова, изазивали латентну нестабилност, ми смо као главни циљ, уз опстанак Срба на КиМ, имали и очување мира и стабилности“, рекао је Ђурић.
На изјаве представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Федерике Могерини да су обе стране привржене дијалогу и да верује у позитиван исход, Ђурић каже да никада није веровао у политику која прави уравниловку и у исту раван доводи оног ко напада и ко је нападан.
„Ми ни у какве речи политичких представника друге стране, посебно појединих политичара у Приштини, не можемо да верујемо, али смо спремни да радимо на томе да кроз дијалог сачувамо мир и стабилност и да се за то изборимо. И жељно ишчекујемо прилику да наша пружена рука коначно буде прихваћена и да то буде и у материјалном смислу, да народ на КиМ види ту спремност“, рекао је Ђурић.
Ђурић сматра да српски представници у постизборном процесу на КиМ не треба да захтевају било шта што се тиче Бриселског дијалога, зато што Приштина то, и без коалиционог споразума, мора да спроведе.
„Мислим да је то прилика да се покаже да Срби на КиМ не треба да буду само декорација, већ да треба да заузму неке од најважнијих политичких функција у нашој јужној покрајини, и да њихова реч треба да буде уважена и поштована, да буду равноправни грађани. Ако у Македонији председник Парламента може да буде представник невећинске заједнице, нема ниједног разлога да на КиМ на једну од три кључне функције не дође особа из реда српске заједнице“, закључио је Ђурић.
Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини организоваће у понедељак ујутру у Бриселу неформални сусрет председника Србије Александра Вучића и косовског председника Хашима Тачија, а они ће разменити ставове о наставку дијалога о нормализацији односа Београда и Приштине, као и о ширем развоју догађаја у региону Западног Балкана.
