Шта мислите о инфраструктури за одржавање Купа конфедерација у Русији? Да ли су Вам се свидели стадиони?
— Једноставно су фантастични! Успео сам да будем у сва четири града у којима се одржава Куп конфедерација: у Москви, Санкт Петербургу, Сочију и Казању. Уверен сам да ће када дође Светско првенство и други руски градови, Јекатеринбург, Калињинград и Ростов на Дону, бити у потпуности спремни да приме госте и учеснике такмичења.
Снимали смо утакмице на сва четири стадиона где су се одржавале утакмице Купа конфедерација и, као што сам већ рекао, све је било је на висини задатка, инфраструктура је била потпуно спремна. Због тога са нестрпљењем чекам да се вратим да видим Светско првенство и посетим предивне нове стадионе.
Ако се говори о последња два, три светска првенства, о турнирима у Јужној Африци и Бразилу, тамо су били проблеми са инфраструктуром. Посебно у Сао Паолу у Бразилу, када је откривено да стадиони нису спремни и морали су брзо да изграде неке полу-привремене објекте. У Русији се није десило ништа слично.
Осим тога, безбедност је била на највишем нивоу. А у савременом свету то је, несумњиво, један од приоритетних фактора и за навијаче и за играче. Било је много припадника службе обезбеђења у свим градовима и на свим стадионима где сам био.
Такође, локације стадиона су одлично изабране. Сигуран сам да су се сви навијачи одлично провели. Зато ће следеће године Светско првенство сигурно проћи савршено.
Коментаришући овај догађај, једном сте рекли да је фудбал једна од најважнијих ствари на свету. Шта сте под тиме подразумевали?
— Фудбал је ствар која спаја људе. Ако говоримо о Русији, представе које људи имају о овој земљи су крајње ограничене. Оне се, по правилу, своде на чињеницу да је у Русији хладно, и даље се сви сећају Совјетског Савеза. Наравно, данашња Русија је модерна земља, земља 21. века. И ако дођете у Москву или Санкт Петербург, видећете исто што и у Њујорку, Лондону, Паризу или Берлину. И то је један од разлога зашто би требало отићи на фудбалски турнир у Русију.
Светско првенство у фудбалу одржава се сваке четири године. И то се ради не да би се људи свађали или борили, већ да би се ујединили, да би се на једном стадиону окупили навијачи репрезентације Бразила, Швајцарске, Русије… Фудбал је нешто што сви воле, сви гледају, нешто што све занима. И ту сви људи имају више заједничког него што можемо да нађемо расправљајући о нашим проблемима.
Много сте комуницирали са навијачима када сте покривали Куп конфедерација. Пре тога је било много говора о опасним руским навијачима. Какав утисак имате Ви лично о њима након што сте све видели својим очима?
— Нисам имао негативна искуства. Ја сам врло висок момак и мулат сам. Због тога сам веома приметан у гомили. Много сам шетао сâм по свим градовима, без екипе, и свуда сам наилазио на јако добар однос. Људи су разговарали са мном, питали су ме одакле сам, какав је живот у Енглеској, да ли ми се свидела Русија.
Снимио сам малу групу руских, енглеских и француских навијача. Сви су изгледали веома мирно и задовољно.
Било би апсурдно претпоставити да су, на пример, неколико хиљада фудбалских навијача којих има у Француској типични представници француског друштва у целини. Или да понашање навијача у Великој Британији даје свеобухватну слику о навикама становника Лондона или Единбурга или Глазгова. Исто важи и за Русију. Да ли овде постоје неки проблеми са фудбалским хулиганима? Да, наравно. Али разговарао сам са члановима навијачких клубова неколико тимова и нико од њих не жели хулигане у свом клубу, баш као што то не желе клубови репрезентација из других земаља.
Али проблем фудбалских навијача у Русији је прилично преувеличан! На друштвеним мрежама су писали да само треба да изађете из авиона у било којем граду и одмах ће вас претући гомила хулигана. А у Русији живи 144 милиона људи и то је једна од најмултикултуралнијих земаља на свету.
Министарство туризма Русије не покушава да „прода“ чињеницу да ће Казањ постати први претежно муслимански град на свету у којем ће се играти утакмице Светског првенства у фудбалу. Исто тако, нико се на сваком ћошку не дере да има много људи из Азије, из Азербејџана, да живи, ради или студира у Русији и они су овде срећни.
Сматрам да је део мог посла да говорим и о томе, иако ми нико није рекао да нешто треба да кажем. Овде нема никакве пропаганде. Тренутно радим не само са руском телевизијом, већ и са америчком, британском и ирском, и свима говорим једно те исто.
Који су Ваши утисци са Купа конфедерација? По чему је сличан са турнирима које сте посећивали у другим земљама, а по чему се разликује од њих? И шта очекујете од Светског првенства у фудбалу које ће бити одржано у Русији следеће године?
— Протокол је исти као и свуда. Мере безбедности су појачане на свим стадионима и у свим хотелима. На улазу проверавају све људе и њихов пртљаг. Свидело ми се што је, као и у Немачкој 2006. године, организациони одбор издавао пасоше навијачима. Пријавите се и оставите своје податке на посебном веб-сајту, а затим добијете картицу са својом сликом и идентификацијом. Та картица омогућава бесплатно коришћење јавног превоза у било којем граду у којем се игра утакмица. Она такође олакшава контролу при уласку на стадион, јер се информације о вама већ налазе у бази података.
Светско првенство у фудбалу одржава се већ дуги низ година и сваки пут тај турнир је све помпезнији и спектакуларнији. Мислим да је Куп конфедерација у Русији прошао веома успешно и да ће „пробудити апетите“ играча и навијача пред Светско првенство 2018. године.
