О сукобу око дела Јадранског мора и последицама по нашу земљу, познати новинар Мирослав Лазански разговарао је са својим гостима адмиралом Бошком Антићем и Гораном Матићем, научним сарадником Института за упоредно право, у овонедељном издању емисије „На нишану Лазанског“ у продукцији Спутњика.
Лазански је подсетио да по катастру Хрватска има неких 10.000 хектара земљишта на нашој обали Дунава, док Србија има око 3.000 хектара на хрватској обали Дунава. Хрватско земљиште по катастру захвата и нека урбана подручја на нашој страни Дунава, Апатин са луком, марином и бродоградилиштем, док српско земљиште по катастру на хрватској обали Дунава обухвата јаруге, мочваре и ливаде.
Горан Матић се слаже да је граница Србије и Хрватске на Дунаву спорна по више тачака јер никада није била фиксно уцртана, формална државна граница, већ је у питању била нека врста „меке границе“ између Социјалистичке Републике Хрватске и Социјалистичке Републике Србије.
Он подсећа да ово питање са Хрватском није било отварано све док Србија није постала кандидат за чланство у ЕУ. Тада је званични Загреб почео да потенцира и питање разграничења Србије и Хрватске на Дунаву.
„Када је реч о решавању спора, увек се прво креће од експертизе која се ради на обе стране — мора се припремити документациона основа, морају се поседовати јаки аргументи попут земљишних књига, катастарских мера, поседовних листова… Када се све то припреми, на обе стране креће се у непосредне преговоре и уколико они буду успешни, закључује се билатерални споразум и нема потребе за арбитражом. Уколико се споразум не може постићи, онда се обраћа арбитражним институцијама, као што су учиниле Словенија и Хрватска. Међутим, не само да је арбитражни поступак изузетно сложен, већ та прича има поред легално-правне и експертске димензије и ону која се не види и тиче се лобирања и прикривеног политичког рада“, напомиње Матић
На питање да ли ће Србија бити приморана да уђе у арбитражни поступак са Хрватском, Матић каже да ће се то по свој прилици десити, јер ће Хрватска искористити жељу Србије да постане чланица ЕУ.
„Тако је реаговала и Словенија према Хрватској када су они били кандидати за чланство — фактички су улазак Хрватске у ЕУ условљавали арбитражом Пиранског залива и још неколико места. Бојим се да ће Хрватска применити исти модел притиска на Србију и да нећемо имати пуно маневарског простора. Фактички ће нас увући у арбитражу, можда чак и на штету Републике Србије, јер ћемо нешто можда дати да би се нека друга врата отворила, а цена ће бити Апатин или нешто друго. Неопходно је добро припремити случај и на државном нивоу формирати тим који ће се састојати из више институција, експерти треба да на основу добре припреме процене које су шансе за успех, а да ли ћемо у арбитражу уопште ући је политичка одлука“, напомиње Матић.
Адмирал Бошко Антић сматра да је проблем границе са Хрватском једно од кључних питања за Србију.
„Јасно је да је Хрватска намерно избегавала да решава тај проблем чекајући да уђе у састав ЕУ и очекујући њену заштиту и знајући да ће тиме можда моћи да уцењује Србију код отварања појединих поглавља како би се границе решиле на њихов начин. Ми по овом питању морамо кренути офанзивније јер смо стално у дефанзиви. Стално нешто демантујемо и од нечега се бранимо. Морамо поставити своје захтеве и решити питање границе на Дунаву јер ћемо се у супротном наћи у врло непријатној ситуацији“, категоричан је адмирал Антић.
