Наводи се да су правосудни органи у фази такозваног извиђаја неколико предмета, али за сада нема ни наговештаја када би се неки од њих могли процесуирати до фазе отварања судских поступака.
Недавно објављена информација да је у Сирији заробљен црногорски држављанин Дино Алијагић из Подгорице, поново је актуелизовала проблем процесуирања учесника на страним ратиштима, али и својеврсне „каталогизације“ не само мотива потенцијалних ратника, него и идентификовања барем делова организационих структура без којих би такви подухвати били тек на нивоу авантуристичких покушаја.
Црногорски правни стручњаци упозоравају на чињеницу да се до релевантних доказа о нечијем учешћу на сиријским, ирачким или либијским ратиштима врло тешко долази, а нарочито је тешко доказиво учешће у борбеним дејствима у државама у којима је, због хаотичног стања, врло компликовано разлучити што су војне а што паравојне формације, где се прелази линија цивилне, хуманитарне или солидарне логистике и где завршава универзално право на самоодржање, па самим тим и на самоодбрану.
„Побједа“ наводи да је на просторима бивше Југославије процесуирано више од 50 џихадистичких повратника, а највише у Босни и Херцеговини — 23.
Осуђена су 22 на укупно више од 50 година робије. У просеку мање од две и по године јер није било доказа да је неко од њих учествовао у борбеним операцијама, па нису могле да буду изречене законом предвиђене максималне казне.
Наводи се да је, према расположивим подацима, на најдужу казну у региону осуђен је Зећија Ћазими, вођа и проповедник најрадикалнијих исламистичких радикала са Косова. У затвору би требало да проведе наредних десет година, али наводи се да је његова качаничка логистика толико моћна да га штити од сваког, па и најблажег вида евентуалне репресије.
И даље је најутицајнији човјек и унутар организације Риниа Исламе, односно Исламске омладине, а са посебним пијететом ожалио је Лавдрима Мухаџерија, чији су посмртни остаци недавно допремљени из Сирије и сахрањени у Качанику.
